Кад се мора – мора се

Пише: Миле ЈСО

Мало сам се био расписао задњих дана, па реко бићу миран једно време… Не да враг мира, прелетим мало по фб, и опет прича како нас је, ето, неко завадио, велике силе управљају са нама, има лоших људи и код нас и њих, као сви ми имамо неког тамо, удатог или ожењеног, и да су криви ратнохушкачи са обе стране…

koridor2

Па да кренемо полако, тачно је да смо мали, и да се ми слабо нешто питамо, али је, драги моји земљаци, исто тако тачно да би ми завршили 1991. у неким новим јамама, било великих сила или не… Исто тако је тачно да нас доста има родбине која се помјешала… Ево, имам и ја тетку у Дубровнику, и имам брата, и колико чујем мали је израстао у доброг хрвата, задњи пут сам га видио прије више од 30 година, и надам се никад више. Мени је брат Тошо, Марко, Јуре… они који су били доље и бранили свој Грачац.

Говорите будалаштине и то како су најгори ратнохушкачи са обе стране… Па није господо и гопође нама 1991. пало онако од досаде да узмемо оружје у руке, имали смо 20, 21, 22, 23, 24… године… Имали смо и других занимација него се смрзавати на Велебиту на минус 25, или бројати гранате у Госпићу, летити по неколико метара у ваздух од тих истих граната…

Чини ми се да смо спашавали живу главу, да смо спашавали ону нејач, којој се спремала нека нова 1941… Мени се тако чинило тад, а чини ми се и сад…

На жалост, многи наши су погинули, и њиховим фамилијама је најтеже… Само морате знати, да није било њих, многи би још погинули, и њима дугујемо животе.

И на крају, нисам ја ратнохушкач, нити то могу бити они који су прошли ратишта, били по Крајини, Коридору, Космету… Нисмо ми болесни у главу да призивамо неки нови рат, али нисмо ни пичке да кад ти неко напада државу, породицу, кућу… сједимо и не реагујемо!

Свакога војника питај шта је најгора ствар, и сви ће рећи РАТ. Само, кад се мора, мора се.




Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *