Црвена беретка и вук

Истина о васкрсу легенде

Било је то у Голубићу, на тромеђи где Срби вековима живе. Поносно одолевајући кроз те векове свим окупаторима. Увек приморани да изњедре неког новог неумрлог Гаврила, да докаже свима да је то  земља Србинова.

Ово су последње речи др Миодрага Лазића за којим данас плаче Србија

Отишао сам часно и поштено. Као директор УЦ два месеца пред пензију, стајао сам испред својих људи, драгих доктора и сестара. Стајао сам на првој линији, нисам се крио, напротив био сам испред свих знајући да са свим својим болестима и годинама имам велики ризик али част и понос ми није дозвољавао да се склоним.

МИЛОРАД УЛЕМЕК ЛЕГИЈА – У тигровом гнезду (1. део)

Много је прича испричано о Српској добровољачкој гарди ињеном једином и неприкосновеном команданту Жељку Ражнатовићу Аркану. И углавном су многе од њих биле неистините, јер само они који су у њој били могу да испричају истиниту причу о Гарди. Кажем намерно у множини зато што један човек то не би могао.

ЛЕГИЈА: Ова жалосна слика говори више од хиљаду речи

Када смо избили на врх Петрове горе, видим свуда метеж и хаос. Сви јуре, пакују, скоро се сударају… Питам неког лика за генерала. Он ме гледа као да сам пао с Марса.

Боли…

Тукли су они злочинци из НАТО, тих 78 дана Србију, гађали болнице, цивилне зграде, куће, мостове, творнице, тукли све што им је пало на памет, нису бирали циљеве, било да су војни или цивилни. Бацали јунаци бомбе са 10.000 метара на дјецу, цивиле, убијали нас, тровали…

22 године од усташке злочиначке акције „Масленица“ за коју нико није одговарао!

У Цркви светог Марка у Београду ће у недељу, 22. јануара, бити служен парастос за 348 Срба које су пре 24 године убили припадници Хрватске војске на подручју Равних Котара и на велебитском превоју Мали Алан. Хрватска је директно прекршила резолуцију 721 Уједињених нација према којој њена војска није смела да улази на територију под контролом УН-а и извршила погром над 10.000 Срба тог краја. За злочин нико није одговарао.

Не пуцај, ми смо наши!

Тога дана, злокобне ратне зиме 1993. године, у јеку најжешће непријатељске офанзиве, механизовано-оклопна бригада кренула је из Бенковца, да би преко снегом завејаног Велебита стигла у Грачац и у директном окршају са непријатељском војском, спречила њено напредовање, пустош коју је остављала иза себе, злочине без преседана и заузимање доминантних висова Велебита…

НАСТАВЉА СЕ ПОНИЖАВАЊЕ РАТНИХ ВЕТЕРАНА: Крајишници без ратног стажа

Највећи број припадника Српске Војске Крајине у Србији нема борачке бенефиције. Статус ветерана у Србији следује само за период од 1991. до маја 1992. године

Кад се мора – мора се

Мало сам се био расписао задњих дана, па реко бићу миран једно време… Не да враг мира, прелетим мало по фб, и опет прича како нас је, ето, неко завадио, велике силе управљају са нама, има лоших људи и код нас и њих, као сви ми имамо неког тамо, удатог или ожењеног, и да су криви ратнохушкачи са обе стране…

Посматрачи

Већ 25 година у српском народу постоје људи који су дошли са стране, и зову их ПОСМАТРАЧИ… Сједили и посматрали су у Крајини, сједе у РС и Србији… Сједе и посматрају, шта радимо, како се понашамо, шта мислимо, колику плаћу имамо, колико трошимо, колико смо се задужили, колико треба да вратимо…

ПОТРЕСНА ИСПОВЕСТ РАТНОГ ВЕТЕРАНА: Минирао сам родну кућу у Крајини, остао без обе ноге и руке, а сад ми Вулинов делија из министарства каже да се вратим одакле сам дошао!

Момак из околине Шапца, јединац, требало је за који дан да се врати кући мајци… Постављали смо минско поље, везивао је задњу мину. Видим зло – осигурач попушта, а ништа не могу да учиним! Види и он, зна да је крај. Само је легао на њу, колики јунак мораш бити за тако нешто, еееееј!!!