Битка на Кошарама

Битка на Кошарама била је битка између припадника Војске Југославије и шиптарских терориста из такозване „Ослободилачке војске Косова“, подржаване регуларном Војском Албаније и НАТО авијацијом. Ова крвава битка се водила око граничног прелаза Раса Кошарес на граници Србије (тадашња СР Југославија) и Албаније између 9. априла и 10. јуна 1999, током НАТО агресије на Србију.

Pakao_Kosara

Циљ напада са албанске стране (Операција стрела) била је копнена инвазија на Косово и Метохију и пресецање комуникације између српских снага безбедности у Ђаковици и у Призрену. Такође, још један циљ је био и заузимање ширег подручја Метохије током тог напада. После тешких борби наша војска успела је да порази нападача и спречи њихов улазак на КиМ.

Караула Кошаре

Процењује се да је у борбама на Кошарама ангажовано око 15.000 шиптарских терориста, уз подршку авијације НАТО и регуларне војске Албаније, пре свега артиљерије калибра 105 и 155 милиметара. Бројно стање НАТО војника било је око 12.000. Границу Србије бранили су припадници 125. и 549. моторизоване бригаде, делови 63. падобранске и 72. специјалне бригаде, као и руски добровољци. Укупно око 2.000 бораца са наше стране.

Шиптарски и НАТО планови

Pakao_Kosara-6План НАТО савеза и Шиптара је био да се поразе јединице Војске Југославије на пограничном прелазу Кошаре како би се омогућио улазак шиптарских терориста из такозване ОВК на Косово и Метохију и припадника регуларне Војске Албаније и како би се откриле наше јединице и натерале на отворену битку, омогућивши НАТО авијацији да их бомбардује, пошто НАТО није имао успеха у уништавању копнених јединица наше војске. План је био такође да се освоји Метохија и нанесе тежак пораз нашој војсци. Та инвазија је оповргнула веровање да током НАТО агресије није дошло до копненог рата.

Припремање

Пре почетка бомбардовања Србије од стране НАТО-а 24. марта 1999, долазило је до спорадичних али крвавих размена ватре између југословнеских и албанских граничара потпомогнутих шиптарским терористима из тзв. ОВК, углавном пошто су наши граничари спречавали илегални улазак товара оружја за шиптарске терористе на КиМ. Током офанзиве српских снага безбедности крајем 1998. разбијена је терористичка ОВК на територији Косова и Метохије чији су припадници у мањим групама прелазили на територију Албаније и попуњени новим људством враћали се на територију Србије. После пропадања преговора у Рамбујеу, али и пре тога, трајало је припремање за копнени улазак на КиМ. Дана, 24. марта 1999. почело је бомбардовање Србије са циљем да се отера Војска Југославије са подручја КиМ. НАТО авиони су жестоко гађали положаје наше војске на граничном прелазу између Србије и Албаније. Скоро 12.000 НАТО војника, међу њима и 5.000 Американаца стигли су у Албанију са више од 30 тенкова и 26 хеликоптера типа „Апач“, док су колоне албанских избеглица напуштале КиМ. Било је изолованих оружаних инцидената од када је кренуло бомбардовање али тек 9. априла терористичка ОВК је кренула у офанзиву на КиМ преко карауле Кошаре, због повољног терена за нападача. Како су положаји шиптарских терориста из тзв. ОВК и Албанске војске били на већој надморској висини од положаја наше војске, а сама караула на изузетно неповољном месту ова локација је одабрана као један од праваца продора.

Pakao_Kosara-2

Шиптарски планови

Шиптарски терористи и НАТО планирали су изненадан напад кроз караулу Кошаре и продор ка Метохији. Планирали су да заузму Ђаковицу и пресеку линије Војске Југославије између Ђаковице и Призрена. Њихов финални план је био да заузму читаву Метохију и натерају нашу војску да се отворено сукоби са њима тако да би се откриле снаге Војске Југославије и омогућило НАТО авијацији да их бомбардује.

Офанзива

Војска Албаније гађа караулу топом 122мм

Војска Албаније гађа караулу топом 122мм

На православни Велики петак, 9. априла 1999, у 03.00 почела је масовна артиљериска ватра са албанске стране у правцу карауле Кошаре. Ватра је била отворена од стране регуларне Војске Албаније према пограничним положајима Војске Југославије. У нападу су употребљавани топови, хаубице и минобацачи и ватру су координисали јако добро обучени плаћеници, бивши припадници француске Легије странаца. Шиптари су нападали у три правца, први је био према врху Раса Кошарес, други је био према караули Кошаре и трећи према врху Маје Главе. Током дејства артиљерије, отприлике 1.500 шиптарских терориста је непримећено пришло граници. Тада је на првој линији било мање од 200 припадника наше војске. Крвава битка је трајала током целог дана са великим губицима, поготову са стране нападача. После подне је терористичка ОВК заузела врх Раса Кошарес и одмах прешла у дефанзивну тактику. То јој је такође омогућило да донесе неколико артиљеријских оруђа до тог врха.

Битке су се наставиле целе ноћи све до јутра следећег дана. Тада је уз помоћ артиљерије терористичка ОВК заузела Маја Главу и наставила гранатирање карауле Кошаре, а наши војници су морали да напусте караулу поподне. Када је почео снажан артиљеријски напад из Албаније, један наш водник, по ранијем договору, при повлачењу је минирао и запалио караулу. Око 19.00 часова шиптарски терористи су ушли у напуштену, порушену и спаљену караулу. Велике телевизијске екипе, као амерички Си-Ен-Ен и британски Би-Би-Си, су одмах пренеле да је велики број шиптарских терориста ушао у напуштену караулу.

Уништен БОВ Војске Југославије на Кошарама

Уништен БОВ Војске Југославије на Кошарама

Припадници наше војске су се тактички повукли према другој линији одбране изнад карауле, само неколико стотина метара ниже. Те позиције су биле лакше за одбрану. Током следећег дана су стигла и појачања за нашу војску у људству и у артиљеријском оруђу. Једна група шиптарских терориста се налазила изнад позиција наше војске да би ометала и пресецала комуникације, и успела је да уништи једно борбено возило.

Током ноћи, шиптарски терористи су напали позиције наше војске на врху Опљазу, покушавајући да сломе отпор наших војника, али сви напади су одбијени уз велике губитке, иако су имали подршку албанске артиљерије.

Следећих дана терористичка ОВК је покушавала да сломи отпор друге одбрамбене линије наше војске али ни ти напади нису имали успеха. Војска Југославије је довела специјалце и ратне ветеране из прошлих југословенских ратова као и неколико артиљеријских оруђа.

Реорганизација положаја Војске Југославије и контранапад

Албанска артиљерија наставила је да бомбардује позиције наше војске са Маја Главе и Раса Кошареса. Команда Војске Југославије је одлучила да изведе изненадни контранапад. На дан 14. априла наши војници кренули су у напад на Маја Главу. Растојање између два противничка рова није било веће од 50 метара. Наша војска није успела комплетно да заузме Маја Главу, али је прекинула албанско артиљеријско деловање са тог врха. На Маја Глави фронт је стабилизован до краја рата, без икаквих промена на линијама.

Током априла на Раса Кошаресу није било никаквих промена на линијама фронта и обе стране су трпеле значајне губитке. Наши борци су страдали највише од артиљеријског деловања, а Шиптари од неуспелих јуриша да сломе одбрамбену линију наше војске.

Мај на Кошарама

 

Тенк Војске Албаније са посадом терориста ОВК

Тенк Војске Албаније са посадом терориста ОВК

Мај је кренуо са покушајем наше војске да поврати караулу Кошаре, али заустављен је тешком артиљериском ватром. На дан 6. маја, наша војска је извела контранапад на позиције шиптарских терориста на Раса Кошарес како би зауставила артиљеријско деловање. Следила је крвава битка са великим губицима на обе стране, међутим наша војска није заузела Раса Кошарес. На дан 10. маја, команда Војске Југославије је послала два тенка Т-55 да помогну офанзиву на Раша Кошарес, када су тенкови прошли преко терена који је био готово непроходан за борбена возила, успели су да заузму мање од 100 метара територије, али су шиптарски терористи још увек држали Раса Кошарес. Током ноћи између 10. и 11. маја НАТО авијација је бацила касетне бомбе на наше војнике који су нападали позиције шиптарских терориста испод Раса Кошареса, убивши 8 војника и једнога официра, а ранивши преко 40. То је омогућило шиптарским терористима да одбију снаге наше војске са те позиције на почетну.

Током средине месеца маја водиле су се велике битке на врху Мрчај који је заузет од стране наше војске, а терористичка ОВК је претрпела велике губитке. Терористичка ОВК после великих губитака морала је да се повуче са тих положаја и наша војска је заузевши тај положај узела тактичку предност на терену за координацију артиљериске ватре. Тај успех наше војске је дозволио стабилизовање терена и задржавање нападача ван линија одбране. Крвава битка на Кошарима трајала је све до 10. јуна без великих промена.

Губици

Гроб НАТО војника који је погинуо на Кошарама

Гроб НАТО војника који је погинуо на Кошарама

Битка на Кошарама је узела многе животе на обе стране. Званичне информације говоре о више од 60 страдалих бораца наше војске на подручју карауле Кошаре, међу којима и руски добровољац Булах Глебович, а рањених око 150. Уништено је једно борбено возило.

Званични губици шиптарских терориста су преко 150 мртвих и 300 рањених, али сматра се да је мртвих шиптара било много, много више, о чему сведоче многобројни учесници битке. Осамдесет одсто мртвих шиптарских терориста потичу са Косова и Метохије, мада се не зна тачно колико их је било из Албаније и Македоније. Званичне информације говоре о три страна држављанина погинула на Кошарама. Два НАТО војника, Француз Арнод Пјер (1971) и Италијан Франческо Ђузепе Бидер (1961) као и Мурад Мухамед Алија из Алжира. Током битке је уништено и 5 албанских тенкова, и тенковска офанзива је сломљена.

Погледајте документарни филм „Пакао Кошара“




15 коментара

  1. Marija

    Neka je vecna slava i hvala hrabrim borcima na Kosarama i Pastriku kada su pokazali da boj ne bije svijetlo oruzje vec srce u junaka! Vi ste nas ponos, nasa snaga, nasa vera u buducnost ove zemlje jer ste pokazali da jos ima potomaka Misica,Stepanovica, i svih drugih casnih predaka koji su branili i odbranili svoju zemlju i narod.Nedopustivo je da se o Kosarama i Pastriku toliko malo govori ,a jos manje vidi u stampi i na tv.Ipak, narod zna, narod pamti!

  2. ПАТРИОТА

    За исказано јунаштво на Кошарама наших војника једноставно не постоје речи којима би се описале.Наравно ту подразумевам и врхунску способност наших официра и подофицира који су још једном у важним моментима показали своју урођену интелигенцију и сналажљивост.Они су доказ да постоје прави потомци славних предака и да није нестао неустрашиви српски војник.Слава погинулим,част преживелим јунацима!

  3. zoran

    puna mi je stvar sposobnosti srba…..ja sam srbin li od nas nema nista….umiremo od radioktivnosti…uranijuma….postajemo usamljeni i nepodnosimo jedni druge….natalitet nemamo….uskrs neslavimo a hriscanstvo smo odbacili…potajna mrznja i nepodnosenje izlazi u prvi plan…..mi jenostavno smo sjebani

    1. Marija

      Zorane, ti si duboko ogorcen( imas pravo na to ) i zato ne mozes biti objektivan.Nije tacno da se ne slavi Uskrs, da smo se svi odrekli hriscanstva, da su svi lopovi i losi „momci“, sve si strpao u kos losih ljudi i otpadnika od srpskog naroda, generalno, ne praveci razliku. I zato gresis.Uvredio si casne i postene ljude a amnestirao one koji su doneli uranijum i koji su nas ubijali.Istina, ima u Srbiji mnogo problema, ima i nepravde, ima i nesloge medju nama,itd, ali ovakvim tvojim stavom neces pomoci ni sebi ni drugima.Nije Srbija prvi put u muci, pa je ipak opstala.Ne defetizmom, vec voljom i borbom da opstane.Glavu gore! Pozdrav!

  4. zoran

    ja sam srbin….a odavde su terani srbi….i dan danas se daju pasosi i dokumenti siptarima…..komunisticka bagra i njihova deca su nastavila kolo da igraju na telima srba….srbi koji se vracaju u zemlju smatraju se da nevole srbiju i da su spijuni…jer ovde se igralo kolo kozaracko….tako se i zavrsilo…..licka deca i komunisticki pioniri

  5. zoran

    za mesec dana je umrlo skoro sto ljudi iz leskovca i okoline od radijacije sa kosara….danas oni sto su zivi ispadaju im zubi i gube kosu.zlezde stitne im oticu karcinom radi posao..radijacija radi svoje ….o cemu vi pricate….vi analiticari….ovi iz komande su uzeli penzije i u vikendicama planduju u prirodi i pricaju o nasoj borbi na kosarama

  6. zvezdan

    kao styo kaze marija zoran je zadojen mrznjom i nzm cime jos sto ga sprecava da razmislja razumno… leskovac sa kosarama nema nikakve veze,bio sam i ja dole i hvala Bogu jos nemam nikakve posledice… a nemaju ni moji saborci… slava palim borcima! ZIVELA SRBIJA!!!

  7. lazar vujosevic

    Vjecna im slava ,nadam se u boga da ce jednog dana se vratit srpska vojska na kosare a nasi borci koji su polozili svoje zivote bice ponosni ! U boga se nadam ! A ti macko ostavi srbe i srbiju ako ti ne slavis vaskrs mi ga slavimo i ne vrijedjaj mrtve heroje sram te bilo !!!

  8. Wolf

    Kao što reče jedan borac sa Kosara
    Kad nam se rodi muško treba ga dočekati rečima „dobro došao na svet osvetnice Kosova „,jer samo tako možemo povratiti našu svest i KIM

  9. Disident78

    Kao pripadnik legendarne 125,motorizovane brigade,imao sam tu srecu da budem na Kosarama od 1997 do 1999. godine.Ovo sto se prica i pise po novinama,i TV-u nije ni 1 posto od onoga sta smo preziveli.Kada ti posle 2 meseca neprekidnih borbi prodje metak pored glave,ne znas da li da se radujes ili ti je zao sto te nije pogodio….Imali smo i jednu izreku: Ko je bio na Kosarama ide u raj,pakao je vec prosao…..

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *