Ни после 17 година од велике битке за караулу Кошаре, на југословенско-албанској граници, више од 100 погинулих хероја, цвета српске младости, нема никакав споменик и нико на овај дан се не сети да положи венац и цвеће за животе који су дали ови хероји за отаџбину!?
Дрхтиш ли несретна земљо када се њено име помиње? Сањаш ли народе мој дан повратка тамо, где српска нога годинама није крочила? Памтиш ли то име које тако гордо одјекује у мислима и срцу, које са поносом и славом проносише хероји који су гинули гледајући у њу – у караулу Кошаре?
Неколико десетина грађана окупило се данас на протесту против НАТО-а испред Дома Народне скупштине, поводом одржавања Роуз-Рот семинара Парламентарне скупштине НАТО-а.
9. априла 1999. године, у 03:00 часа, на православни Велики петак, почела је масовна артиљеријска ватра са шиптарске стране у правцу карауле Кошаре. Тиме је почела једна од највећих и најкрвавијих битака на овим просторима у новијој српској историји – Битка на Кошарама.
