Песник: Василије од Семберије
Није песма, не знам шта је ово,
плаче песник, плаче свако слово.
Деведесет и девета,
сами против целог света,
када су се светске силе
на Србију окомиле.
Пројектили са свих страна,
са копна и океана,
а “челичне НАТО птице”,
лете изнад Батајнице,
очај, туга и невера,
погинула од гелера.
Три године је имала,
шта је крива, шта је знала,
три пролећа, три јесени,
‘еј животе премалени,
нежна као пахуљица,
та малена девојчица.
Ви убице и олоши,
убили сте је на ноши,
зликови и бездушници,
има л’ греха у Милици?
Тако слатку, тако милу,
убисте је у априлу,
када горе озелене,
млад пупољак да увене,
у ковчегу беле боје
понела је лутке своје.
Милица је сада тамо,
одакле се не враћамо,
шта је било криво дете,
ти невини, мали цвете,
са три своје годинице,
Милице из Батајнице,
Душичина и Жаркова,
ти си симбол свих ратова,
и свих наших погибија,
ти си српска историја.
Почивај у миру кћери,
убише те Нато звери.
Заспала је да се не пробуди
заћутале и птице и људи,
Бог ће твоме убици да суди,
а Србија твоја мати,
увек ће те помињати.
Ovo sto sam sada video i procitao nisam znao.ajde bre mi koji volimo srbe i srbiju da pokazemo kosmo i da nezaboravismo ovima bez dupicima ovima koji su prodane duse ovi sto drogu salju amerima a oni ih cuvaju.ajd u zbeg ko hajduci dase odbranimo.da vratimo nase .sto nam oese ajde mi nesto da uradimo za milicu dragana mihajla.ajde da kazemo daje vuk u jagnjecoj kozi ajde da kazemo ne zivise sa dvajest hiljada .a oni u izobilju po dve tri ivise hiljade evra.BEOGRAD GRADIMO MISE MRTVI LADIMO DOKLE PRVRCEMO PO ĐUBRU DA PREZIVKMO DOKLE OVAKO DA MI SIROMASI STRADAMO A ONI SE KURCE I KAZU MISMO IZ BEOGRADA A TRCE DASE NAJEDU U SELU DOKLE BRE OVO I OVAKO.