НАТО агресија – 20 година погрома
Свакога Србина боли, све и бомба што паде, „шта смо коме скривили, зашто нам ово раде?”
Свакога Србина боли, све и бомба што паде, „шта смо коме скривили, зашто нам ово раде?”
Није песма, не знам шта је ово, плаче песник, плаче свако слово.
Црн се барјак над вам вије, због вас многа суза лије, Божји кантар све вам мери, отпали сте ви у вери…
У Београд на Ташмајдан’ у парку се спомен диже србској дјеци што су пала јер их НАТО бомба стиже. Милице је Ракић биста постављена у парк била на срамоту и поругу освајачких НАТО сила.
Склоњена је да њен лик не вређа представнике НАТО и ЕУ који долазе у посету Србији – сматра отац Жарко.
До пре неколико недеља, парк је био зарастао у коров и шибље, а онда га је група ентузијаста комплетно преуредила и направила од њега предивно игралиште за најмлађе из овог краја Београда, и подсећање на страшан злочин који се догодио пре 15 година.
Након 15 година, на фасади зграде у којој станују Миличини родитељи, у Улици Димитрија Лазаревића Раше број 8, и даље су видљива оштећења од бомбе како би заувек подсећала на страшан злочин који се овде десио
Милица је убијена 17. априла 1999. год. у 21:45. У малом купатилу у улици Димитрија Лазаревића Раше број 8, први спрат, Батајница. Шрапнели су разбили мали прозор и поцепали завесу…
Напади на Србију почели су 24. марта 1999. године, а током 79 дана убијено најмање 2.500, а рањено и повређено више од 12.500 људи.