Текст, режија и рецитација: Бобан Адамовић
Камера, монтажа и продукција: Јован Дамњановић Рули
Кад зашуме воде до Јасена белих
И песми заузврат подигну двор
Задрхтаће земља од вапаја смелих
Телесима што храбро бранише ров.
Кад путеви чизама открију траг
Где гробови небројни започињу лет
Славиће ратник пред Господом наг
Истину што Божур прослави цвет.
Кад свијено светло и удара гром
Распламтелом силом сачине свод
Свако ће постати залудан свом
Под њим ће проћи божански род.
Кад хаљином белом одевена дама
Под свилом, кадифом, заигра ор’
Сваки ће војник из врелога плама
Стајати смерно к’о прастари бор.
Кад потече крвца из слизаних рана
Да оправда сузе зацрнелих мајки
Ускликнуће Сунце у част ветерана
Витеза стварних из паклених бајки.
Кад Игуман здања благосиља тада
Да свеже се онај што светињу кра’
Гроша не вреди ни глава ни брада
Аманет вреднији – од живљења два.
Кад у силини вала пољуља нада
Немирног мора што носи је брод
Ратничка крв спремна да пада
С вером да добри дигне је Бог.
Кад рођена груда пресветог прага
Добије уста и завапити зна
Пренеће речи што изусти драга
У славу за оног што цвеће јој бра’.
Кад поглед се света дигне на гор’
И челично бунило смрвиће свест
Спеваће трубама тај анђела хор
Знамење храбрих шта истина јест.
Кад окова звекет обавије дом
Вера се чиста сумњом не мори
Свака је нада у ратнику том
Храброме вуку што ђаволе гони.
Кад безбожност схвати да узалуд то
Од земаљског биља сачињен гај
Тад војничке душе а има их гро
Из гробова право откључаће Рај.
Кад дрхтавом руком принесе свећу
Ветеран стари за саборце, на!
Одјеци срца ће шапнути срећу
Што живот за Бога вапи да да.
Што живот за Бога вапи да да.
Што живот за Бога вапи да да…
