Песник: Саша Ћулибрк
Прођосте ли браћо наша
некад, покрај крајпуташа?
Дивљом лозом заогрнут,
ал’ у вери неоскрвнут.
Над њим славно стоји крст,
на бранику бедем чврст.
Стен погледом браћу тражи,
док стоји на вечној стражи.
Застаните бар на трен,
штитиће вас света сен.
Свак је овај крајпуташ,
отаџбине кам међаш.
Послушајте о прошлости,
о тугама и радости.
Надал’ му се душа драга,
са далеког кућног прага?
Ослушните зборе старе,
историје вредне даре.
Засјаће му кап кишнице,
или сузе сећалице.
За победе наше давне,
епопеје крвав’ славне,
ловорике старе сплесмо.
Некад бесмо, а сад где смо?
Испратио војски, рата,
танад фијук и граната.
Камен телом заклон дао,
ту стражари, није пао.
Прекрсти се и поклони,
уз кам главу тад прислони.
Избраздано старца лице,
дивно сину, лет Жар птице!
Сањ’о сам те, брате мој,
тај јуначки, дивни строј!
Пратио бих рад, у боју,
по оружју браћу своју.
Да те следим горде главе
и оживим старе славе,
док сећања давна плаве!
Макар славе један дан
…док маршираш кроз мој сан.
Свом Брату по оружју кога сањах…
