Песник: Василије од Семберије
За Србију ваља мрети,
и на небо се успети,
твоја су ти деца верна,
рече јунак Тибор Церна.
Рече и пред снајпер стаде,
па повика: „Хајде гаде,
у срце ме нанишани,
Србија се тако брани”.
Први метак рану ствара,
са ногу га не обара,
кобна беше друга рана,
и за њега и душмана.
У двадесет првом лету,
паде бранећ’ земљу свету,
легенду о себи ствара,
славни херој са Кошара.
Еј храбрости неизмерна,
што сви нисмо Тибор Церна.
Кад Проклетије з’дрхте од силе топова И под месецом пуним завлада рика Нек’ знају сви од Тиране до Борова Долазе по своје Вукови са Паштрика!
Јавили су ми да је умро Алберт. Без суза, само толико: „Отишао је наш Алберт…” Без суза, само толико, а и шта више?! Шта друго рећи кад усни витез у Господу?
Отишао сам часно и поштено. Као директор УЦ два месеца пред пензију, стајао сам испред својих људи, драгих доктора и сестара. Стајао сам на првој линији, нисам се крио, напротив био сам испред свих знајући да са свим својим болестима и годинама имам велики ризик али част и понос ми није дозвољавао да се склоним.
Питаш ме за Јагуара, за палога соко птића, он је горе крај Лазара и крај браће Југовића.
Огреших се о једнога борца, о јунака Предрага Леовца, срамота ме, таква јуначина, чека песму двадесет година. А он није чекао ни трена, крену кад се огласи сирена.
У историји сваког народа постојали су тешки тренуци који су доводили у питање сам његов опстанак. Међутим, често се дешавало да се појединци, иако усамљени у свом науму, супротстављају тој злој судбини која је задесила народ.
Узех перо, Бога ме срамота, Не постоји песма за Пилота? Опево сам Ратка и Споменка, Зашто не бих Павловић Миленка…
Зовем се, вели, Мишо, тек толико да би донекле открио идентитет. Човјеку у рату име ништа не значи, он је само број на невидљивом, али стално промјењивом списку живих и мртвих.
Руски пилот Роман Филипов, чији су борбени авион Су-25 оборили терористи џихадистичке групе Тахрир ел-Шам изнад тероторије коју конторлолишу, разнео је себе гранатом након што су га терористи теже ранили и окружили, саопштило је руско Министарство одбране.
У Ражљеву, код Брчког, служен је помен поручнику Бошку Перићу-Пеши прослављеном комаданту специјалне јединице „Пеша“, Прве посавске бригаде Војске РС. Перић је погинуо на мајевичком ратишту 14. новембра 1994. године, у покушају спасавања 74 заробљенa борца Прве мајевичке бригаде. За живота је одликован Медаљом хероја Милана Тепића, а постхумно и Орденом Обилића.
Сетимо се рата који беше, сетимо се Бошка Перић – Пеше. Команданта интервентног вода, скупо га је коштала слобода!
SLAVA TI NOVI OBILICU IHVALA STO BRANI NASU SRBIJU OD DUSMANA
Hvala vam junaci vama koi ste pali i život dali ai vama koi ste preživeli i slavu proneli kroz ceo svet nek znaju dušmani kako se Srbija brani