Освета страдалника
Кад Проклетије з’дрхте од силе топова И под месецом пуним завлада рика Нек’ знају сви од Тиране до Борова Долазе по своје Вукови са Паштрика!
Кад Проклетије з’дрхте од силе топова И под месецом пуним завлада рика Нек’ знају сви од Тиране до Борова Долазе по своје Вукови са Паштрика!
Питаш ме за Јагуара, за палога соко птића, он је горе крај Лазара и крај браће Југовића.
Огреших се о једнога борца, о јунака Предрага Леовца, срамота ме, таква јуначина, чека песму двадесет година. А он није чекао ни трена, крену кад се огласи сирена.
За Србију ваља мрети, и на небо се успети, твоја су ти деца верна, рече јунак Тибор Церна. Рече и пред снајпер стаде, па повика: „Хајде гаде, у срце ме нанишани, Србија се тако брани”.
Немојте да вам ордење дјеле они који ни војске нису служили. Питао бих те што ће дјелити ордење, ‘оће ли орден уз 63. падобранску, Војску Србије, ПЈП…
Убаците у букваре, Љуту битку за Кошаре, Нека знају српски ђаци, Где су гинули јунаци…
Они који тренутно сеире планином прете да ће пасти глава крочим ли још који пут уз Проклетије, ал’ није ме страх за главу, већ страхујем да би могла пасти залудно, пре неголи што стигнем до ораха и погледам у небо, а небо се усидрило о гране на вечном опелу и литургији
Читам ових дана књигу Ненада Милкића „Зов карауле“ о српским граничарима који су 1999. године на Кошарама бранили суверено парче српске земље, своју војничку част и заклетву и наш, српски образ.
Промоција књиге „Зов карауле“ одржана је у великој сали Библиотеке „17. септембар“ у Малом Зворнику. Посетиоци су разговарали са учесницима битке на Кошарама и искористили прилику да купе други део трилогије по цени коју сами одреде.
У књизи су описани догађаји везани за највећу битку модерне српске историје, Битку за караулу Кошаре, на југословенско-албанској граници вођеној за време НАТО агресије.
Нико није знао да се десио покушај копненог напада НАТО-а на нашу територију, док они који су томе били сведоци нису почели да говоре о томе. Нас су све време уверавали да тог покушаја није било…
Ни после 17 година од велике битке за караулу Кошаре, на југословенско-албанској граници, више од 100 погинулих хероја, цвета српске младости, нема никакав споменик и нико на овај дан се не сети да положи венац и цвеће за животе који су дали ови хероји за отаџбину!?
Виши суд у Нишу осудио је на по петнаест година затвора осам шиптарских терориста из такозване ОВК који су 30. септембра 1998. године у граничном појасу између тадашње СРЈ и Албаније извршили два терористичка напада и убили шесторицу војника и исто толико ранили…
Кад говориш о ратницима… говориш о крви, цела је Отаџбина натопљена с њом. О животима младим што су пали први, херојски штитећи породицу, дом.
Кренули су из разних крајева Србије. Неко зато што је осећао да треба а неко зато што је био позван. Сви су ишли ка истом циљу. Да одбране своју земљу. Да бране Србију од албанских терориста а онда и од „анђела“. Ко се још брани од анђела? Али ово није био обичан, ово је био „Милосрдни анђео“.
Следеће рочиште у Вишем суду у Нишу заказано је за 9. фебруар, када ће бити изнети налази судско-медицинског вештачења узрока смрти и повреда припадника ВЈ
Припремно рочиште за суђење шиптарским терористима који су мучки убили пет војника ВЈ у рејону карауле Кошаре почеће данас у Вишем суду у Нишу.
Погледајте интервју пуковника Љубинка Ђурковића, команданта одбране Кошара у интервју који је дао новосадској телевизији Мост.
Дрхтиш ли несретна земљо када се њено име помиње? Сањаш ли народе мој дан повратка тамо, где српска нога годинама није крочила? Памтиш ли то име које тако гордо одјекује у мислима и срцу, које са поносом и славом проносише хероји који су гинули гледајући у њу – у караулу Кошаре?