Споменку…

Песник: Миле Ромчевић

Помријеше му и мама и тата,
остао је да живи са баком,
мало ко се из онога рата,
може ‘ваквим назвати јунаком.

Крв је српска тјерала дјечака,
да на браник отаџбине стане,
касније му погибе и бака,
од граната муслиманске стране.

На два коња од рова до рова,
он се није никада предав’о,
тешка ми је свака ријеч ова,
јер за Србску и живот је дао.

Под Озреном ранише га смртно,
ту је пао, даље није мог’о,
мали борче, великога срца,
за те суза пролило се много.

Нек се чује за Гостић Споменка,
ова пјесма химна нека буде,
а онима од којих је страд’о,
нека Господ и небеса суде.

Ово храбро и јуначко дјело,
у заборав никад не би смјело,
све док Срба има на планети,
њему име неће умријети.