Незаборављени вук (2. део)
Црвену беретку поносно је носио и непријатељима пркосио. Заклетву давно даде, за Србију спреман и да херојски паде…
Црвену беретку поносно је носио и непријатељима пркосио. Заклетву давно даде, за Србију спреман и да херојски паде…
Вук чује Отаџбине зов и први креће у ров. Кукавица? За њега то не важи, Он први је био на стражи…
Зов одјекну седам пута, кроз планину пусту ову, а са друге стране брда, и његови њега зову…
Коју год униформу носили и знак на тој униформи… Бићемо оно што јесмо. Српски ратници. Борци. Хероји. МИ смо тај Феникс. Вук рођен из пламена страдања и рата. Колико год га затрпавали пепелом, радујући се умрлом Духу Српства, довољна је само једна варница, једна искра Тренутка и он ће засијати у пуном сјају! Пламен ће се дићи до неба и обасјати лица нашим славним прецима! Туга ће нестати са њих. И биће поносни!
Код мене је вук увек изазивао дивљење и страхопоштовање. И знала сам да, без обзира на све бајке и све приче о крволочним чопорима, и наш народ има дубоко поштовање према овој животињи. Уосталом, сетимо се да се, и поред свих лоших особина које су немилице додељиване вуковима, у стара времена мушкој деци врло често давало име Вук.
Данас Србија црвени од стида. Она права Србија. Патриотска… Тугује. Гневна. Данас је један од нас, преживелих, изданих, а оданих – отишао.
Кован од злата, клесан од камена, на капи црвеној очњаци бели, у строју момци, раме до рамена, одлучни, важни, храбри и смели.
Јединица је кренула на положаје у сусрет терористима. Бујановац је био у саму зору аветињски пуст. Малобројни припадници ЈСО распоредили су се наспрам положаја шиптарских терориста, који су осим бројне надмоћи имали и боље положаје.
ЈСО је имао борбени део и логистику. Борбени део су чиниле борбене групе састављене од тимова. Један тим је имао 12 људи. Постојале су 1. и 2. борбена група које су биле јуришне пешадијске групе и 7. борбена група која је била група за подршку састављена од борбених возила и минобацача.