Планина
Планина је мој дом,
Где ја живим сад са њом.
Не могу отићи,
И Србију ја оставити.
Са планине полазим,
Да ја српство одбраним.
Газимо сви у бој,
Теби ја сад дајем живот свој.
Прочитајте још
Условни отпуст за Легију и Берчека?!
У име ос. Бранка Берчека и Милорада Улемека сам Вишем суду у Београду предао Молбу за условни отпуст са издржавања казне затвора. Осуђени Улемек је издржао више од 20 година док је Берчек на издржавању казне преко 21 године, чиме су испунили законски услов да издрже више од половине казне и стекли право на условни отпуст.
Освета страдалника
Кад Проклетије з’дрхте од силе топова И под месецом пуним завлада рика Нек’ знају сви од Тиране до Борова Долазе по своје Вукови са Паштрика!
Представљена фреска на којој су приказани погинули борци
Црква у Каони посвећена је Усекованију главе Светог Јована Крститеља, од данас се уписала међу меморијале који нас подсећају на ратна дешавања на Косову и Метохији током 1998. и 1999. године.
Забрањена битка
Након вишемесечних крвавих окршаја на подручју Банијског трокута, 12. септембра 1991. десила се одлучујућа битка за Костајницу.
Велики сиви вук
За њега није постојала подела на Крајину, Банију, Лику, Славонију, Кордун, Херцеговину, Босну, Рашку и Косово. За њега је све то била Србија блатњава од крви коју је бранио, коју је штитио, коју је видео онако како већина није.
Вук и Срби
Србине, ретко у шуму залазиш. Толико ретко да више не знаш ни ко ни шта у њој живи и њоме господари, па си престао у њој заклон, утеху и снагу да тражиш, па си престао да је поштујеш и да је се плашиш.
Радојица Рајо Божовић
Тукао си звијери, Радојице, брате, и живот би, команданте, многи дали за те! Вођа Црвених беретки, Подгоричанин био, храброст, чојство и врлине никад није крио!
Урлик вука
Одувек си био чвршћи, него стена, о чија рамена, ломише се копља и крвника чета, падаше к’о снопља, под шапама вука, навек уништена.
Истина о васкрсу легенде
Било је то у Голубићу, на тромеђи где Срби вековима живе. Поносно одолевајући кроз те векове свим окупаторима. Увек приморани да изњедре неког новог неумрлог Гаврила, да докаже свима да је то земља Србинова.
Добровољцу из Србије
Уз треперав сјај од свеће, што угаснут живом неће, јер га греје, светли, води, док кроз тмине дана броди, а ноћу га сенке прате, снене браће
МУНГОС: Догодине у Призрену!
Братунац, 24. март 1999. Седим у „Фараону”, кафићу у центру Братунца, чији је власник мој брат. У претходном грађанском рату у Босни прославио се под надимком Мунгос.
Време суше
На пољима груде родне, некад силне, благородне, крв предака, узбуркана, у времену, наших дана.