Црвена сам беретка,
Не бојим се никога,
Сутра идем ја у бој,
Да положим живот свој.
Када живот изгубим,
Своју земљу бранећи,
Славите ме довека,
Црвена сам беретка.
Ова песма се пева уз трчећи и маршевски корак. На снимку испод можете видети и чути варијанту уз трчећи корак.
Кад Проклетије з’дрхте од силе топова И под месецом пуним завлада рика Нек’ знају сви од Тиране до Борова Долазе по своје Вукови са Паштрика!
Црква у Каони посвећена је Усекованију главе Светог Јована Крститеља, од данас се уписала међу меморијале који нас подсећају на ратна дешавања на Косову и Метохији током 1998. и 1999. године.
Након вишемесечних крвавих окршаја на подручју Банијског трокута, 12. септембра 1991. десила се одлучујућа битка за Костајницу.
За њега није постојала подела на Крајину, Банију, Лику, Славонију, Кордун, Херцеговину, Босну, Рашку и Косово. За њега је све то била Србија блатњава од крви коју је бранио, коју је штитио, коју је видео онако како већина није.
Тукао си звијери, Радојице, брате, и живот би, команданте, многи дали за те! Вођа Црвених беретки, Подгоричанин био, храброст, чојство и врлине никад није крио!
Одувек си био чвршћи, него стена, о чија рамена, ломише се копља и крвника чета, падаше к’о снопља, под шапама вука, навек уништена.
Било је то у Голубићу, на тромеђи где Срби вековима живе. Поносно одолевајући кроз те векове свим окупаторима. Увек приморани да изњедре неког новог неумрлог Гаврила, да докаже свима да је то земља Србинова.
Уз треперав сјај од свеће, што угаснут живом неће, јер га греје, светли, води, док кроз тмине дана броди, а ноћу га сенке прате, снене браће
Братунац, 24. март 1999. Седим у „Фараону”, кафићу у центру Братунца, чији је власник мој брат. У претходном грађанском рату у Босни прославио се под надимком Мунгос.
На пољима груде родне, некад силне, благородне, крв предака, узбуркана, у времену, наших дана.
Четврт века прећутаних прича, измучено и старачко лице, сред дрхтавих, исушених руку, крв црвена капа Јединице.
Човек мачка, који је већ 19 и по година у самици, тврди да му је робија мачји кашаљ! Ненад Бујошевић, бивши припадник „црвених беретки” и кум Милорада Улемека Легије, издржава казну од 35 година затвора, а његов пријатељ ексклузивно открива како проводи дане у пожаревачкој „Забели”.
dobri borci ali prevereni ko i svi ostali srbi nismo imali presednika ni drzavu ni srbi ni jugosloveni
provereni …znam sigurno …imao sam tu čast sa budem među naboljima …kratko je trajalo ali dovoljno dugo da se vide prave vrednosti…bili nekada …bože zdravlja vratili se
dobri borci ali prevereni ko i svo ostali srbi