Срећан ти рођендан, брате
Ој, Звездане, Беретку накриви, још су „Момци из Бразила“ живи. Сваки од Њих исту жељу има, да се опет вратиш Вуковима.
Пјесма Звездану
У Чопор се котира високо, Јовановић Звездан горски Соко. Овај Витез из прошлости давне, Вукове је предводио славне...
Заувек вук
Кад све прође и када утихне метака звук, не заборави у миру... ко је једном био – заувек остаје вук!
Вукови ноћне гарде
У сред ноћи на Косову, нешто сија у сред мрака, вукови се они зову, очи Србских су јунака...
Момци из Бразила
Руке су ми биле скроз лепљиве од крви, једва сам се држао на ногама. Кад смо се други пут вратили с транспортерима, горе су већ били поређали погинуле. На светлости фарова од „ладе ниве“ колеге тих мртвих прилазили су и покушавали да их препознају. Видео сам Вучину како ме гледа избезумљено.
Пустите јунака напоље
Газите храбро војници, Нека су чују кораци, Одјек нека преплави све, У име Србске заставе...
Вук дивљине (Јунак знани)
Зар се може вук дивљине, одбранити од судбине, ако чопор свој изгуби, ако ли га ране људи...
Косовска ноћ
Ноћ и тишину рафал пара, наступа чета са пуно жара. Немамо времена снове да снимо, одлазимо да се не вратимо!
Вазда смо ишли дигнуте главе
Вазда смо ишли дигнуте главе, стазом победе, части и славе! Знали су злотвори јадни, подмукли, да их рањене нисмо тукли.
Зашто ме гониш?
Зашто ме гониш вољени Роде? Ратника храброг из прошлога рата, зашто допушташ да душмани ходе, и улазе на твоја „велика врата“?
Не клони духом
Не клони духом рањени Вуче, због ропства твога у тамној ноћи, сигурно знај једнога дана, истина мора на видјело доћи...
Мртва стража
Упире поглед у тамно небо, небески ЧОПОР са земље тражи, усамљен Вук у тамној ноћи, можда на својој последњој стражи...
Срећна слава Јединици
Милораде, команданте великану прошлог рата, прими поздрав и честитку од незнаног Твога брата. Срећна слава, команданте, честитај и Вуковима, и реци им у затвору да напољу још Нас има.
Звезданов сан
У забелској ноћи дугој, мјесец земљу обасјава, један јунак санак снује, рад би био да је јава.
Браћо моја
Браћо моја соколови сиви, још у нама борбени дух живи. Памтим сваки осмех, свако лице, Припадника наше Јединице!
Ватрено крштење код Девича
Неколико дана прије, ватренога крштенија, за девичку задужбину, докле сунце љетње сија...
Ода Звездану Јовановићу
Запјева' бих ал' не могу, јер за пјесму доба није, докле бедем од Забеле, јуначину једну крије.
Сага о јуришном воду
Не, ми немамо куће, родитеље, мајке, ми немамо снове, нити слушамо бајке. Ми смо браћа јуришног вода, Читамо карте а не бачени летак, и од брата поред себе немам другог рода, за себе чувамо последњи метак.
Кад Гром зове – громови бију
Сваког пута браћо драга, пијем чашу ја опору, кад се сјетим команданта, и запјевам о ЧОПОРУ. Није чаша испуњена, горким листом што га зову, него болом препуњена, сад слушајте пјесму ову.