Песник: Kentaur Wolf
У забелској ноћи дугој
мјесец земљу обасјава,
један јунак санак снује
рад би био да је јава.
У сну своме јунак види
с једне стране породицу,
а са друге на окупу
славну своју ЈЕДИНИЦУ.
Коме сада прво прићи?
У радосном овом часу,
док му топли талас среће
усамљено срце засу.
С мислима се овим бори
онда прво жени приђе,
загрли је и пољуби,
тек јој онда лице виђе.
Љепоте се њене нагледат’ не може
нити њених руку престати да држи,
синови му млади у загрљај лете
такмичећ’ се ко је од којега бржи.
Загрлише оца и Он синце своје
у загрљај чврсти држаше их дуго,
радост њину душу испунила бјеше
бјежи од њих сада превелика туго.
Кад изгрли жену и синове своје
овај јунак врли њима тихо рече:
Погледајте ЧОПОР, Ја са њима идем
јер неправда веља ка’ рана ме пече.
Одаљи се од њих па ЧОПОРУ приђе
и са њима оде у крвави бој,
ал’ неђе пред зору у тамници спарној
пробуди се јунак окупан у зној.
pukovnik u zatvoru a jugoslavija nestala ko rosa na travi
Ove stihove poklanajma Cemi i svim herojima iz ratova 90 setih!
…na ratistu dicna Garda
Ulemeka Milorada…
pukovnice Milorade u Tebi su nase nade!
Ti si vodja VUKOVIMA a i dika
svim Srbima!
Molio bih moderatore da ove stihove prenesu na nekoliko mjesta ,jer nemam vremena da ih prepisujem!
Hvala i pozdrav!