Песник: Младен Шарчевић
У Чопор се котира високо,
Јовановић Звездан горски Соко.
Овај Витез из прошлости давне,
Вукове је предводио славне.
Кроз крваве битке и бојеве,
вучије је водио стројеве.
Пред Њима је корачао часно,
„ЗА МНОМ, БРАЋО“ викао је гласно.
Водио је „Момке из Бразила“,
на бојишта ђе се крвца лила.
Од Смрти се никад крио није,
Звездан Витез нове историје.
У име ос. Бранка Берчека и Милорада Улемека сам Вишем суду у Београду предао Молбу за условни отпуст са издржавања казне затвора. Осуђени Улемек је издржао више од 20 година док је Берчек на издржавању казне преко 21 године, чиме су испунили законски услов да издрже више од половине казне и стекли право на условни отпуст.
Кад Проклетије з’дрхте од силе топова И под месецом пуним завлада рика Нек’ знају сви од Тиране до Борова Долазе по своје Вукови са Паштрика!
Црква у Каони посвећена је Усекованију главе Светог Јована Крститеља, од данас се уписала међу меморијале који нас подсећају на ратна дешавања на Косову и Метохији током 1998. и 1999. године.
Након вишемесечних крвавих окршаја на подручју Банијског трокута, 12. септембра 1991. десила се одлучујућа битка за Костајницу.
За њега није постојала подела на Крајину, Банију, Лику, Славонију, Кордун, Херцеговину, Босну, Рашку и Косово. За њега је све то била Србија блатњава од крви коју је бранио, коју је штитио, коју је видео онако како већина није.
Србине, ретко у шуму залазиш. Толико ретко да више не знаш ни ко ни шта у њој живи и њоме господари, па си престао у њој заклон, утеху и снагу да тражиш, па си престао да је поштујеш и да је се плашиш.
Тукао си звијери, Радојице, брате, и живот би, команданте, многи дали за те! Вођа Црвених беретки, Подгоричанин био, храброст, чојство и врлине никад није крио!
Одувек си био чвршћи, него стена, о чија рамена, ломише се копља и крвника чета, падаше к’о снопља, под шапама вука, навек уништена.
Било је то у Голубићу, на тромеђи где Срби вековима живе. Поносно одолевајући кроз те векове свим окупаторима. Увек приморани да изњедре неког новог неумрлог Гаврила, да докаже свима да је то земља Србинова.
Уз треперав сјај од свеће, што угаснут живом неће, јер га греје, светли, води, док кроз тмине дана броди, а ноћу га сенке прате, снене браће
Братунац, 24. март 1999. Седим у „Фараону”, кафићу у центру Братунца, чији је власник мој брат. У претходном грађанском рату у Босни прославио се под надимком Мунгос.
На пољима груде родне, некад силне, благородне, крв предака, узбуркана, у времену, наших дана.
Kroz vekove gazio sam smelo.,
I gazio kako i moj deda
I moj sincic isto sada gazi
Dusmaninu nece da se preda.
Ajoj slavni vitezovi srpski
Nemojte mi poginjati glavu
Sa tri prsta visoko na celu
U boj opet i u vecnu slavu…
Vidi moga saborca iz par akcija šifra “KORIDOR”ZVEKI ZMIJA ….
Na Kosmetu rodila ga majka,od njega napravi junaka.
Junaka ponosita svoga ,da se njime dici sve do groba!
Ponos Srbije!!!!