Вазда смо ишли дигнуте главе
Написала: Мирјана Брацановић
Вазда смо ишли дигнуте главе,
стазом победе, части и славе!
Знали су злотвори јадни, подмукли,
да их рањене нисмо тукли.
Они су наше кидали кости,
знали су рањеном и очи бости.
Будимо људи чак и у рату,
поштујмо своју заклетву дату!
Немојмо браћо бити звери,
отворимо себи рајске двери.
Људскост не умире кад умре човек,
код правога соја то траје довек!
Нисмо к’о они и нисмо исти,
нама су руке и образ чисти.
У борби, у правди, у нама је спас,
кад нема части, нема ни нас.
Поручује Србија ратнику свом,
да будним оком чува свој дом.
Веруј у брата, у беретку своју,
веруј у победу у љутом боју!
Остани човек и када ти суде,
остави зверства за друге људе.
Нек’ они горе у своме паклу,
спуштених глава у дебаклу.
Живот за беретку, живот за брата,
отвара широм сва рајска врата!
Вазда смо ишли дигнуте главе,
стазом победе, части и славе!
