Ако хоћеш да знаш каква је нека држава, гледај само да сазнаш колико у тој земљи има честитих и поштених људи по затворима, а колико зликоваца и преступника на слободи. То ће ти најбоље казати све о тој држави, тим речима завршио је интервју Експресу најпознатији српски затвореник
„Бабо“, осамнаеста по реду књига Милорада Улемека Легије је „планула“. За само 15 дана продаје продато је 500 примерака.
Припадник Службе стациониран на аеродрому послао ми је поруку да је сат времена након атентата НН лице ушло на аеродром на споредну капију, у возилу са дипломатским таблицама британске амбасаде, и да се укрцало у мали џет, „цесну“ без ознака, и без икакве најаве одлетело за Лондон. Исту такву потврду сам добио и недељу дана касније од припадника јавне безбедности с аеродрома.
Бивши командант Јединице за специјалне операције (ЈСО) Милорад Улемек Легија, који је због убиства Зорана Ђинђића осуђен на 40 година и који је након интервјуа који је дао за недељник Експрес узбуркао читаву јавност у Србији, каже да Звездан Јовановић није убио тадашњег премијера Србије, већ да је прави убица, сат времена након атентата 12. марта 2003. године, побегао за Лондон.
Господине председниче, молим Вас, да испуните предизборно обећање! Извршите ревизију свих оптужница и пресуда којима су српски ветерани осуђени на вишедеценијске затворске казне, без матерјалних доказа, а уз лажно сведочење људи, који су поред осталог, опљачкали Србију, о чему постоје матерјални докази.
После ослобађајуће пресуде, Војислав Шешељ, треба јавно, именом и презименом, да прозове све заштићене сведоке, који су лажно сведочили против њега.
Како је 2000. године одбрањен Бујановац – из књиге Радомира Марковића „Казна без злочина“
Капетан је ушао у двориште и кренуо бетонском стазом, на којој сам седео на столици, онако у боксерицама. – Добар дан! – рече он, буљећи у моје тетоваже. Ко зна шта је мученик мислио где су га послали.
Ако се не обелодани истина, старе убице почињу са крвавим пиром. Откривање истине је могуће. Неписмени полицијски и удбашки шефови су то оставили својим младим колегама, као кукавичје јаје.
Милораде, команданте великану прошлог рата, прими поздрав и честитку од незнаног Твога брата. Срећна слава, команданте, честитај и Вуковима, и реци им у затвору да напољу још Нас има.
Неколико дана прије, ватренога крштенија, за девичку задужбину, докле сунце љетње сија…
Одбрана осморице припадника расформиране ЈСО, оптужених за наводну оружану побуну 2001. године, тражи од Специјалног суда да се из списа предмета изузму документи на којима је потписан командант Душан Маричић.
Сваког пута браћо драга, пијем чашу ја опору, кад се сјетим команданта, и запјевам о ЧОПОРУ. Није чаша испуњена, горким листом што га зову, него болом препуњена, сад слушајте пјесму ову.
Црвену беретку поносно је носио и непријатељима пркосио. Заклетву давно даде, за Србију спреман и да херојски паде…
Вук чује Отаџбине зов и први креће у ров. Кукавица? За њега то не важи, Он први је био на стражи…
Запјеват’ ћу браћо моја, док ми горке сузе теку, о Звездану мрком вуку и храброме Улемеку…
Питаћу те нешто, моралисто лажни тебе који с нашим душманима стојиш, ти си на слободи, а Вук је у апсу од помисли на њег’ да ли се још бојиш?
