Остаћемо трн у оку за све душмане Српског народа!
По ко зна који пут су угасили фејсбук страницу Јединице… Иако нас нема, сметамо и даље. Представљамо вам нову страницу Јединице: www.facebook.com/cberetke
По ко зна који пут су угасили фејсбук страницу Јединице… Иако нас нема, сметамо и даље. Представљамо вам нову страницу Јединице: www.facebook.com/cberetke
А стидећи се својих, наша земља слави туђе. Војске, ветеране… Зато нас и не воле. Јер оно смо, што они нису и никада неће бити. Јер их подсећамо. На њихову издају.
Зато НАС никада неће звати на параде и свечаности. Да им не потамнимо ордење и чинове. Они знају боље славити наше битке. Од нас самих. …јер догод је иједан од нас жив, подсећаћемо их на то. Да су дошли после нас. Преузели наше заслуге. Заклањали се иза наших победа и жртава…
Коју год униформу носили и знак на тој униформи… Бићемо оно што јесмо. Српски ратници. Борци. Хероји. МИ смо тај Феникс. Вук рођен из пламена страдања и рата. Колико год га затрпавали пепелом, радујући се умрлом Духу Српства, довољна је само једна варница, једна искра Тренутка и он ће засијати у пуном сјају! Пламен ће се дићи до неба и обасјати лица нашим славним прецима! Туга ће нестати са њих. И биће поносни!
Данас је 25. март – дан када су расформирали нашу Јединицу. Расформирали су је 2003. године. Проклета је била та 2003. година. Проклет је био и тај 25-ти…
Ратни пуковник Славко Никић на свом фејсбук профилу оставио је веома забрињавајућу поруку – да му је живот угрожен: „Приказан сам као убица, и тиме доведен у смртну опасност.“
Ноћ пред расформирање Јединице. Опкољени са свих страна, од мученика из Жандармерије, који су даноноћно лежали у заклонима и свеже ископаним рововима, по околним њивама, не знајући шта их је снашло…
Данас кад се мртвима најмилијима воштаница изнад гроба пали, сетите се и свих Срба славних, којим нема ко да је запали…
Кад смо били на бојиште, ђе потоци крви теку, нико раван не бијаше, команданту Улемеку!
Баш при крају прошлог в’јека на косовско поље равно, против банде терориста борише се Срби славно! Бране своју постојбину и светиње Немањића, за предање свето гину Лазара и Обилића.
У вихору страшног рата деведесет осмог љета, у сред Лође задеси се пећког МУП-а једна чета. Пећке Муње сви их зову јер баш тако они лете, на шиптарски страшни терор да узврате и освете.
Закукала вила с’ Дурмитора, до сињега одлијеже мора. Кука вила из грла бијела, кукајући на камен је сјела…
Кад пролеће дође, спустише се вукови низ планину и нађоше браћу раздвојену. Видоше им ланце што вратове им кидају и како репове подвијају и за парче хлеба се увијају…
Никола Врзић, коаутор књиге „Трећи метак“, која оспорава званичну верзију убиства премијера: Спорне су скоро све тачке официјелне верзије догађаја. Три пуцња чули су сви припадници премијеровог обезбеђења
Ама људи, као да је јуче било када се шачица нас, који смо веровали у нешто, кренула негде. Без најава и помпи. Без ударања у прса и… привлачења пажње по сваку цену. Тихо. Једино су трештале четничке песме на касетофону минибуса којим смо из нашег родног града ишли ка нападнутим српским земљама.
Пракса и знање које је имао пре Легије су му добро дошли и убрзо је постао један од водећих снајпериста у 2. падобранској регименти (2. REP). С обзиром на своје знање и искуство, постао је најбољи снајпериста у Легији странаца.
Опет бих ишао да се борим за свој, српски народ као некада. И у Хрватску и у Босну и на Косово… А све су то туђе и међународно признате државе. Ви сте их признали, тренутна власти. И да ли сам ја због тога плаћеник? Пас рата? Не. То знам и ја а и ти. Који читаш ове редове.
Пробијање „коридора” кроз Посавину била је битка над биткама, којом је после 40 дана прекида успостављен континуитет територије Републике Српске и даљња комуникација према Србији.
Та књига представља хронологију одбране, односно оно што окривљени говоре све време – да није била побуна већ протест, рекао је бранилац оптуженог Веселина Лечића адвокат Божо Прелевић