Приче ветерана

Заборављени

Пише: Саша Ћулибрк

Zejtinlik

Ратни ветеран (83) стигао је авионом у Париз. Док је претурао по својој торби тражећи пасош, строга француска цариница га је питала да ли је икада био у Француској.
Он јој је рекао да је био, а она је то саркастично прокоментарисала.
– Онда би требало да знате да треба да имате спреман пасош на преглед – рекла је она.
Он јој је кратко одговорио да прошли пут када је био није морао да покаже пасош.
– Немогуће. Сви странци морају да покажу свој пасош када улазе у земљу – рекла му је она.
Оно што јој је он одговорио одушевило је све присутне.
– Па, када сам дошао на плажу на „Дан Д“ 1944. године, нисам могао да пронађем једног јебеног Француза да му покажем пасош – одлучно је поручио овај декица.

Извор: jewsnews.co.il

Е, о томе причам.
Ветерани се свуда тиме поносе.
Својом храброшћу да су били тамо, одакле су други побегли.
Што су бранили, борили се, крварили…
Свака земља у окружењу.
СВИ славе своје ветеране.
Своје борце.
Сем код нас.
Пусти њега, он је био у рату… Он није баш…
Ћути… Не причај о томе… Чуће те неко…
Па нека чују!
Затварају нас у нашим сопственим главама.
Избеглице смо у нашим сопственим мислима.
Разумемо се само међусобно. Ми. Борци.

А стидећи се својих, наша земља слави туђе. Војске, ветеране…
Зато нас и не воле.
Јер оно смо, што они нису и никада неће бити.
Јер их подсећамо.
На њихову издају.
И зато туђину подижу споменике.
А наше су хумке заборављене.

Поново ће доћи време када ћемо вам требати.
Кад тад.
А ви се дотле надате да ће туђе војске бранити вашу земљу.
Вазали!
Издали сте синове своје земље.
Своје сте уздигли.
На пиједестал.
…да би побегли, као некада ви што сте.
Моја деца се мноме поносе.
Ваша ће се вас стидети.

Коментари (2)

  1. СЛОБОДАН БРОЗИЧЕВИЋ БЕОГРАД. каже:

    ПРЕДЛАЖЕМ ДА СЕ ПОКРЕНЕ ИНИЦИЈАТИВА ДА СЕ ПРИКУПИ НОВАЦ ЗА ПОДИЗАЊЕ СПОМЕНИКА СВИМ ПОГИНУЛИМА ВОЈНИЦИМА,ПОЛИЦАЈЦИМА И ЦИВИЛИМА СА ИМЕНОМ И ПРЕЗИМЕНОМ ГОДИНОМ РОЂЕЊА И ДАТУМОМ ЈУНАЧКЕ ПОГИБИЈЕ.НАЈИДЕАЛНИЈЕ МЕСТО ЗА ТАКАВ СПОМЕНИК КОЈИ БИ БИО ВЕЛИК И МОНУМЕНТАЛАН КАО СТРАДАЛИМА У ЊУЈОРКУ БИ БИЛА ЛОКАЦИЈА НА НОВОМ БЕОГРАДУ ИЗМЕЂУ УШЋА И ХОТЕЛА ЈУГОСЛАВИЈА КОД СПОМЕНИКА ВЕЧНИ ПЛАМЕН.СРАМОТА ЈЕ ДА ЈЕ НЕКИ СПОМЕНИК ПОДИГНУТ У КРУГУ КАСАРНЕ У КРАЉЕВУ ЈЕР ПОЛИТИЧАРИ ИМАЈУ ДИРЕКТИВУ СА ЗАПАДА .

  2. Elaine каже:

    Why would anyone wish to hand their country to those who would treat it with disdain and contempt when our ancestors and forebears fought, died and suffered to keep this country as it should be – Serbia – for the Serbian people – where else does it belong? To grandfather’s who stood brave.

Напиши коментар