Jединица за специjалне операциjе (JСO) ниjе била у оружаноj побуни у новембру 2001. године, већ jе била у протесту, закључак jе трочлане Kомисиjе Владе Зорана Ђинђића, како jе данас пред Специjалним судом у Београду посведочио jедан од чланова комисиjе Драган Веселинов.
Извођење падобранских скокова припадника Јединице за Специјалне Операције – Локација: Кула
Ратоваћете ти и твоја браћа и твоја деца. И мира бити неће. И гинућете и бићете рањавани, и колико год храбри да сте, нећете смети да кажете да сте ратовали. И кукавице ће вас исмевати и издајице прогањати. И сви ће вас се одрицати. Некиу страх у од Господара звери, неки јер су слуге њене.
Милорад Брацановић, бивши заменик начелника БИА, рекао је на суђењу за протест ЈСО 2001. да је комисија коју је он оформио открила тајне транскрипте који су сачињавани у једном примерку и давани на руке тадашњем министру полиције Душану Михајловићу.
Вук је био тотемска животиња старих Словена. У српском фолклору вук заузима веома важну улогу, а исто је и са митологијом. Магијска пракса Срба такође је везана за вукове, било да се ради о ритуалима заштите, астралној или етеричној пројекцији, или пак о ритуалима везаним за култ предака.
Памте се прва и последња битка.
У првој се бојиш да не сагориш, за неку будућу, а у последњој, да ће их бити још. Ни у једној од њих две се не бојиш да даш и живот. У првој мислиш да ћеш живети стотину година и да је смрт нешто што се дешава другима, а у последњој, јер живот после ње није живот.
Хапшењем браће Бановић 8. новембра 2001. године, продаваца на локалној пијаци у Обреновцу, који су од стране власти припадницима Јединице представљени као „опасни, наоружани, криминалци спремни на све“, да би убрзо потом били пребачени у Хаг, иако је Јединици обећано од стране нове власти да то ЈСО неће радити, резултирало је прво незадовољством, а затим и протестом припадника ЈСО.
Спасилачка служба ЈСО је била део Јединице, која је формирана пред само расформирање ЈСО. У спасилачу службу су могли да уђу искључиво стари и искусни припадници борбеног дела јединице (ветерани) који су изразили жељу да се баве мање стресним послом.
Јединица је директни потомак Славенских ратника, Сербских витезова, хајдука, комита… Свих оних који су били спремни дати свој живот на олтар српства. И свако ко је једном био Припадник, то до смрти и остаје. То је нешто што се не може одузети. Осим ако својим срамним делом спрам Србије, сами себи не одузму то часно звање, бивајући одбачени од осталих Припадника.
Негде у даљини се зачуо рафал. Затим још један. Тајка је полако устао са степеница на којима је седео и пришао нам полако. Очи су му биле крваве и мутне.
Овакву беретку жели и њоме се поноси сваки припадник специјалних јединица иако своме власнику она не пружа никакве привилегије у односу на остале војнике.
СТАЗЕ ПОРАЗА један је од романа који детаљно описује жестоке борбе са шиптарским тероритима, као и детаље неких тајних операција, што многи нису очекивали…
Окупили су нас, Припаднике у биоскопској сали. Нешто се дешавало. На бину је изашао командант, жамор је утихнуо. Рекао је да је бомбардовање почело, да нас је НАТО напао, да… Кренуо је да набраја места која су гађана. И тада… Све је било као кроз маглу. Звуци говора су били све даљи… Гледао сам лица моје браће, прекаљених бораца…
Руски специјалци морају да прођу један од најтежих и најсуровијих испита на свету да би стекли право на црвену беретку, коју носе као доказ врхунске обучености.
Тек после сам сазнао да је та једна четвртина оружја спакована у камион по Чединој одлуци, за кога се испоставило да и није био баш тако наиван као што се представљао. Тај камион, у коме је било преостало оружје, одвезао је Чуме и све то негде закопао. Вероватно да му се нађе касније.
После сваког борбеног задатка, након враћања возила у хангаре, припадници Јединице остављали су белешку механичарима са описом проблема, а механичари су остављали одговор шта су урадили.
Упутили смо се ка Скупштини града. На улазу у улицу Кнеза Милоша није било живе душе. Стали смо испред зграде МУП-а и кренули на горе. Полицајци, који су били код улаза у зграду, видећи нас у маскирним униформама, повикали су углас: „Предајемо се!“…
