Стари вук је отишао пут плавога неба
Поруку вам шаље стари вук с планине, нек се спрема чопор Српске отаџбине, границу нам опет душманин напада, вукови на ноге да мајка не страда...
Ордење за понижене и издане
Немојте да вам ордење дјеле они који ни војске нису служили. Питао бих те што ће дјелити ордење, 'оће ли орден уз 63. падобранску, Војску Србије, ПЈП...
Тужно ЧОПОР у планини цвили
Иде ЧОПОР, где су предводници, предводници чаме у тамници. Звеки, Гумар, Улемек, робије за цео век. Тужно цвиле вуци у планини у тамници кажњени, невини.
Чопор мора опстати
Чопор мора опстати, мора се водити најјачим и најмудријим, а који је по вољи оца нашега Великог Вука, чија мужевина је пространија и славнија од свачије и тај не сме раздирати јединство Рода вучијег.
ИНТЕРВЈУ, БРАЦАНОВИЋ: Три Ђинђићева министра су радила за британску службу
За њега кажу да је рођен у Служби. Милорад Брацановић, обавештајац. Одликован за храброст и проказан. Чувар свих тајни. До сада је ћутао.
Узалуд им све и даље чујемо те
А ко ће га знати каква ће још чуда Србију да снађу, коме веровати и чијем ће гаду испросити наду, они што су сада забораву дали све Србске јунаке, само нису знали да још има оних што уче нејаке...
Десант на Кијево
Са сахране Паукове, вратила се ЈЕДИНИЦА, у четврту Чарли базу сви бијаху тужна лица...
Срећан ти рођендан, брате
Ој, Звездане, Беретку накриви, још су „Момци из Бразила“ живи. Сваки од Њих исту жељу има, да се опет вратиш Вуковима.
Пјесма Звездану
У Чопор се котира високо, Јовановић Звездан горски Соко. Овај Витез из прошлости давне, Вукове је предводио славне...
Заувек вук
Кад све прође и када утихне метака звук, не заборави у миру... ко је једном био – заувек остаје вук!
Вукови ноћне гарде
У сред ноћи на Косову, нешто сија у сред мрака, вукови се они зову, очи Србских су јунака...
Момци из Бразила
Руке су ми биле скроз лепљиве од крви, једва сам се држао на ногама. Кад смо се други пут вратили с транспортерима, горе су већ били поређали погинуле. На светлости фарова од „ладе ниве“ колеге тих мртвих прилазили су и покушавали да их препознају. Видео сам Вучину како ме гледа избезумљено.
Пустите јунака напоље
Газите храбро војници, Нека су чују кораци, Одјек нека преплави све, У име Србске заставе...
Вук дивљине (Јунак знани)
Зар се може вук дивљине, одбранити од судбине, ако чопор свој изгуби, ако ли га ране људи...
Косовска ноћ
Ноћ и тишину рафал пара, наступа чета са пуно жара. Немамо времена снове да снимо, одлазимо да се не вратимо!
Вазда смо ишли дигнуте главе
Вазда смо ишли дигнуте главе, стазом победе, части и славе! Знали су злотвори јадни, подмукли, да их рањене нисмо тукли.