Издвојите пет минута и послушајте децу са Косова и Метохије, која су била гости емисије „Моја Србија“.
Речи су сувишне.
Кад Проклетије з’дрхте од силе топова И под месецом пуним завлада рика Нек’ знају сви од Тиране до Борова Долазе по своје Вукови са Паштрика!
Злочин над Србима из села Ледићи, који се десио почетком јуна 1992. године до данас није судски процесуиран. Најмлађа жртва био је 18-мјесечни Милун Тешановић, најстарија 92-годишња Иконија Васић.
16. новембра 1991. године почињен је стравичан злочин над српским цивилима у Вуковару. У једном дану је масакрирано 24 цивила, од чега девет жена и четворо деце.
Једна од измена закона коју су договорили лидери Српске у Бањалуци ће бити да ко год назове Републику Српску или српски народ геноцидним иде у затвор.
Србине, ретко у шуму залазиш. Толико ретко да више не знаш ни ко ни шта у њој живи и њоме господари, па си престао у њој заклон, утеху и снагу да тражиш, па си престао да је поштујеш и да је се плашиш.
4. априла 2000. године у 13 часова, више стотина америчких и пољских војника из састава КФОР-а започело је праву битку са голоруким српским народом у селима Севце и Јажинце, у окупираној јужној српској покрајини Косову и Метохији.
Јавили су ми да је умро Алберт. Без суза, само толико: „Отишао је наш Алберт…” Без суза, само толико, а и шта више?! Шта друго рећи кад усни витез у Господу?
Братунац, 24. март 1999. Седим у „Фараону”, кафићу у центру Братунца, чији је власник мој брат. У претходном грађанском рату у Босни прославио се под надимком Мунгос.
Ненад Милкић је један од писаца новије и млађе српске генерације. У свом најновијем делу, роману „Кости”, који је светслост дана угледао 14. децембра, бави се страдањем Срба у Сарајеву, током деведесетих година прошлог века. Изразито болна тема о којој није било превише разговора у домаћој јавности, у протекле три деценије.
Илијаш. Радничко насеље. Жељезара. Ретки су они који су за време рата тамо свратили. Нема га у историјским свескама. У уџбеницима историје. А преко хиљаду мртвих Срба. По броју становника највећи проценат у рату.
У тами, већ годинама, једне очи светле, мисли ка роду и отаџбини лете. Године мучне исписаше нове боре, „Не дај се, команданте!”, отаџибина те твоја зове! Уморним гласом теби се јада, за туђе грехе пред тобом на коленима пада.
Као да су тек рођено дијете ишћерали из мајчиног скута. Гори небо деведесет пете – још „Олуја” није прекинута!
rodio sam se tamo ziveo tamo borio se tamo bolje i da sam poginuo tamo
ONA TO RADI NAMERNO:::da nas iritira.Ma ona ne zna ko je nas Novak i sta on radi i koliko vredi.Sklonite je pod hitno,nije vredna da zivi…
Јаоооооо душице малеее, колко сам се разнежио . “Родила сам се овде, и нећу ником да га дам“ . Изгледа да су једини истински Срби управо са Косова који се заправо и боре за опстанак овог народа и њене територије. Вратићемо Косово једног дана.
КО СМЕ ТАЈ МОЖЕ, КО НЕ ЗНА ЗА СТРАХ ТАЈ ИДЕ НАПРЕД!!!