Шиптарску нацију је вештачки створила Аустроугарска!

Пише: Младен Радовановић

ШИПТАРИ НИКАДА НИСУ ПОСТОЈАЛИ КАО НАРОД, већ их је народом учинио Аустроугарски двор, ујединио различита племена, сачинио један језик и све то потпомогао новцем како би амортизовали српски притисак и тежњу ка ослобађању свих српских земаља од којих се добар део тада налазио под влашћу истих Аустроугарa.

Половином октобра прошле године сам обавештен да је умрла моја добра другарица доктор историјских наука Теодора Толева. Тог тренутка и дуго после тога нисам могао да дођем себи, јер је била не само моја добра пријатељица и уопште Срба већ и изузетна особа и интелектуалац који је дошао до открића изузетних у својој области што је била и тема њене докторске дисертације значајне у светским оквирима а и посебно за нас Србе. У годинама дружења са њом ми је не само причала, већ ми је и представљала свој рад који је за мене тада, око 2005. – те био шокантан, јер је потврђивао документовано све оно за шта се сматрало да је романтични поглед српских националиста: ШИПТАРИ НИКАДА НИСУ ПОСТОЈАЛИ КАО НАРОД, већих је народом учинио Аустроугарски двор, ујединио различита племена, сачинио један језик и све то потпомогнуо новцем како би амортизовали српски притисак и тежњу ка ослобађању свих српских земаља од којих се добар део тада налазио под влашћу истих Аустроугара. Пасионирано сам гутао сваку Теодорину реч и наравно ширио истину, на коју су многи одмахивали руком.

Како је тема коју је обрадила у докторату (документована у сваком свом детаљу) сасвим супротно гледиште од званично важећег „међународне заједнице“, говори о изузетној тежини и важности информације и поруци коју са собом носи: Европска Унија и њене владе заједно са Сједињеним Америчким Државама и НАТО су гомила лажова и ниткова а посебно елите Аустрије, Немачке и Мађарске. Последњи контакт са мојом драгом Теодором сам имао непосредно пре напуштања Шпаније када ме је назвала и тражила од мене неку врсту заштите, јер је годинама осећала чудно присуство неких људи и догађаја који је окружују.

Сада када смо пред изборима, нас 99 % можемо да учинимо нешто: а то је да шерујемо и раширимо истину по Србији, а и свету! Разбијмо окупаторе Косова и Метохије и њихове слуге у Србији! Молим озбиљне људе, српске патриоте да рашире глас истине који собом носи животно дело моје покојне другарице, пријатељице свих Срба у Барселони и уопсте српског народа! Теодора је можда убијена, тихо уклоњена због нас Срба и због истине и доказа који српском бићу недостају као кисеоник, храна и вода. Молим да се сви у једном тренутку уозбиљимо и схватимо да у рукама имамо дијамант који може свима да нам донесе нову истину, нову владу, нов међународни положај. Помозите мени, помозите себи, помозите нашој Србији, помозите нашем народу на Косову! Преклињем вас!

Распад Србије и вештачка творевина шиптарске нације је доказана докторском дисертацијом!

Рана смрт бугарске историчарке Теодоре Толеве је прекинула једну обећавајућу каријеру на самом почетку. Научник и полиглота, радила је на различитим темама од геноцида над Јерменима, до рата за Шпанску сукцесију.

За Европску историју XIX–XX века, њен рад у вези шиптарске нације је врло револуционаран и без икакве сумње биће предмет даљих истраживања и многих полемика.

У модерној и важећој историји (Stavro Skendi, Peter Bartl, George Castellan, Hans Dieter Schanderl) се подразумева да је шиптарска нација у XIX веку већ постојала на чврст и несумњив начин.

Теодора Tолева је током једног истраживања и потраге за документима о међуетничким односима у отоманској империји, у царском архиву у Бечу (haus-, hof-, und staatsarchiv) у једном „архивском инциденту“ – случајности по њеним речима, нашла документе у вези тајних састанака аустроугарског двора одржаних 1896! Ни она сама у том моменту, није могла да замисли да ће се следећих неколико година посветити једном дубоком истраживању које ће да резултује њеном докторском дисертацијом на универзутету у Барселони!!!

Утицај аустроугарске империје на креацију шиптарске нације!

Ти састанци се помињу у документу: „Die Albanienpolitik Österreich-Ungarns un italiens 1877-1908 de Hans Dieter Schanderl“, али им се не придаје велики значај. По бугарској историчарки, меморандум о четири састанка која су одржана показује да крајем деветнаестог века шиптарска нација још није постојала и да ће Беч да учини конкретне напоре да је изгради (!!!), хомогенизује становништво, промовише јединство између католичких и муслиманских кланова, помогне новинарство и образовање народа, издаваштво националистичких публикација, стварање једног унифицираног књижевног језика, и тако даље.

Мотиви Аустроугарске империје су врло јасни: да краткорочно ублажи притисак Србије и Црне Горе а дугорочно Русије.

Без сумње је губитак Теодоре огроман губитак за науку а изнад свега губитак личности такве људске категорије која је без сумње оставила дубок траг у свима нама који смо имали част и привилегију да је познајемо!

http://www.semanarioserbio.com/modules.php?name=News&file=article&sid=4204
SEMANARIO SERBIO – IN MEMORIAM: TEODORA TOLEVA
www.semanarioserbio.com

**********
Прилог: Основне информације о одбрањеној докторској тези – наслов, аутор, универзитет, департман, датум одбране, ментор, чланови комисије и резиме.
http://tesis.com.es/documentos/influencia-imperio-austrohungaro-construccion-nacional-albanesa-18961908/
http://www.ub.edu/dphc/albania.htm

Tesis: La influencia del imperio austro-húngaro en la construcción nacional albanesa, 1896-1908

Autor:                                              Todorova Toleva, Teodora
Universidad:                                  Barcelona
Departamento:                             Informacion No Disponible
Fecha De Lectura:                        16-09-2008

Director:                                         Colomines Companys, Agusti

TRIBUNAL

Presidente:                                    Termes Ardevol, Josep
Secretario:                                     Suau Puig, Jaume
Vocal:                                               Olive Serret, Enric
Vocal:                                               Guibernau Berdum, Montserrat
Vocal:                                               Vinyamata Camp, Eduard

Descriptores: HISTORIA CONTEMPORANEA

Resumen: Esta tesis, como señala su título, trata del papel que desempeñó el Imperio Austro-Húngaro en la construcción nacional albanesa en el período 1896-1908. Los documentos manejados, encontrados todos en el Archivo Imperial y Real de Viena () y en su gran mayoría todavía no publicados, nos llevaron a la hipótesis, de que entre la población albanesa, bastante heterogénea en la época antes señalada, no existía el sentimiento de pertenencia a una nación y que el Imperio de los Habsburgo por razones políticas y estratégicas a largo plazo, desarrolló una serie de actividades para fomentar dicho sentimiento. Para examinar esta hipótesis estudiamos las actividades austrohúngaras que pertenecen al ámbito de la educación, el periodismo, de la codificación del idioma escrito unificado, de la publicación de textos de carácter nacionalista en albanés. También prestamos atención al trabajo que Viena efectúa en este sentido con el clero católico que es activo entre los albaneses católicos del Imperio otomano, así como sus iniciativas para fomentar la unión entre los clanes musulmanes y católicos de los albaneses. La conclusión a que llegamos en base al exámen de las actividades e informes de los agentes diplomáticos austrohúngaros, es que Viena tuvo un papel decisivo para que el sentimiento de pertenencia a una nación arraigase entre los albaneses del Imperio Otomano.

Приближан превод резимеа: Ова теза, као у наслову, посматра улогу коју је имала Аустроугарска империја на изградњи шиптарске нације у периоду 1896-1908. Обрађена докумената која се налазе у царском и краљевском архиву у Бечу (HHStA) и која углавном још нису објављена, довела су до хипотезе, да шиптарско становништво, које је било врло хетерогено у наведеном периоду, није имало осећај припадности нацији а да је Хабсбуршко царство зарад политичких и дугорочних стратешких циљева, развило низ активности како би се тај осећај изградио. Да би испитали ову хипотезу ми смо проучавали аустроугарске активности које се односе на образовање, новинарство, кодификацију јединственог писаног језика, објављивање текстова шиптарско-националистичког карактера. Такође, пажња је била усмерена и на рад у том правцу католичког свештенства које је било активно међу Шиптарима у Отоманском царству и његовим напорима да се промовише јединство међу клановима муслиманских и католичких Шиптара. Закључак до кога смо дошли на основу прегледа активности и извештаја аустроугарске дипломатије јесте да је Беч одиграо пресудну улогу како би се међу Шиптарима у Отоманској империји дубоко укоренио осећај припадности нацији.