Телеграм којим је почео Велики рат
Пише: Милан Богојевић
На данашњи дан 28. јула 1914. године телеграм са објавом рата упућен српском министру иностраних послова примио је телеграфиста Главне поште у Београду око поднева. Није знао коме да га пренесе. Позвао је телеграф у Крагујевцу, где је било седиште Врховне команде. Управник станице и шеф војног телеграфа нису знали коме треба телеграм упутити, пошто ни сами нису знали у оном тренутку где је седиште краљевске владе.
Телеграм објаве рата Србији од 28. јула 1914. године
Међутим, идентичан телеграм је већ у 12.30 стигао у Ниш, преко Румуније. Писар министарства Момчило Јуришић донео га је Пашићу у ресторан где је овај ручао.
Он га је прочитао и рекао: „То смо и очекивали“, па наставио да обедује.
У телеграму објаве рата стајало је следеће:
„Краљевско српском министру иностраних дела
Пошто краљевско српска влада није дала задовољавајући одговор на ноту, коју јој је предао аустроугарски посланик у Београду 23. јула 1914. године, царскокраљевска влада налази за потребно да сама да задовољења својим правима и интересима и да ради тога прибегне оружју. Аустроугарска сматра, дакле, да се од овог тренутка налази у ратном стању са Србијом.
Министар спољних послова Аустроугарске Леополд Берхолд“
Биће ово први пут у историји да се рат објављује отвореним телеграмом и то посредним путем – телеграм је путовао из Беча преко Букурешта у Ниш.
Очигледна жеља аустроугарских власти је била да и на овај начин понизе Краљевину Србију, јер су се до тада вести од високог значаја преносиле искључиво лично од стране дипломата.
Рат, који је отпочео 28. јула 1914. између Аустроугарске и Србије, није могао бити локализован између ове две државе, како је то Аустроугарска желела, већ се развио прво у европски а затим прерастао у први светски рат.
Последиће рата ће бити катастрофалне. У рату који је трајао све до 1918. године, Србија је, према подацима Конференције мира у Паризу 1919, изгубила 1.247.435 људи, односно 28% од целокупног броја становника које је имала по попису из 1914. године.
Након рата прекројиће се мапа Европе; нестаће четири царства: Немачко, Аустроугарско, Отоманско и Руско. Са власти ће бити уклоњене четири династије: Хоенцолерни, Хабзбурзи, Романови и Османлије.
На предлог Архива Србије, Унеско је 2015. године донео одлуку о упису Телеграма објаве рата Аустроугарске Србији у Међународни регистар „Сећање света“.
Недељник