Пише: Бранко Павловић
Не може се трпети више самовлашће које је на делу. То значи да је извршна власт изашла из било какавих оквира законитости
Не могу се одлуком владе, договором у Бриселу или било каквим позивањем на „Бриселски споразум“ уређивати питања територијалне оргнизације, надлежности и састава судова.
Не може одлуком владе зато што је то материја која се уређује законом. Kада говоримо о организацији и надлежности судова, односно, када говоримо о саставу судова, то је у искључивој надлежности Високог савета судства, и то на основу устава и закона.
Не може позивањем на „Брислески споразум“ зато што је Уставни суд рекао да то није правни акт. Да је „Бриселски споразум“ међународни уговор, онда би се поставило питање његове веће правне снаге од закона, али би онда и био подложан оцени уставности. Пошто није, а није ни било који други правни акт, макар мање снаге од закона, онда се на њега није могуће позивати када се говори о овим питањима.
Не може се и не сме трпети више самовлашће које је на делу. То значи да је извршна власт изашла из било какавих оквира законитости.
Не може се ћутати више о томе да су Вучић и остали у извршењу врло озбиљних кривичних дела. Не може се ћутати или шапутати о томе да то што они потписују и имају намеру да спроводе у оперативном смислу значи:
1. Да се укидају судови Републике Србије на територији КиМ;
2. Да судови на територији КиМ убудуће суде као део власти тзв. Републике Косово, под њеним грбом, називом, заставом и заклетвом и по њеним тзв. законима и само од стране лица која имају њено држављанство, макар двојно;
3. Да ће судити судије које нису судије Републике Србије, немају наше држављанство и нису положили заклетву на верност Уставу Републике Србије;
4. Да никада ниједна пресуда неће моћи да буде разматрана, макар у последњој инстанци, пред судовима Републике Србије, односно да ће све одлуке у коначном исходу по редовним и ванредним правним лековима доносити Приштина;
5. Да је „бојазан како неће бити довољно судија“ уствари свест о томе да судије неће хтети да пређу да суде у тзв. Републици Косово и да ће остати да буду судије Републике Србије. Њима не може престати судијски мандат и до пензије имају право на судијску плату из буџета Републике Србије.
Не може се више трпети замазивање очију грађанима темама о позивном броју, Трепчи, Телекому, ЕПС, када је реч о КиМ, иако све су то важна и за Србију опасна питања са економским и симболичким значењем. Прећуткивати издају која је на делу због тога што предаја судова тзв. Републици Косово представља признање те тзв. државе у пуном смислу те речи зато што се Вучић одрекао било какве надлежности, било које судске инстанце у Србији над тзв. судовима Републике Косово и на тај начин је грана власти Републике Србије предата другој држави, а то је суштинско признање те државе.
Не може се заваравати тужилац да неће сам кривично одговарати због тога што не покреће поступак против Вучића. Не може и неће бити ни компромиса ни опроста за оваква недела.
Нови Стандард
