Оскудица у малој кући највидљивија је када се помене храна. О сеоским славама и преславама Зокију неко нешто и понуди, али он нема фрижидер, па не може много да узме. Оно мало пасуља и кромпира што добије, каже, збрчка како зна и уме, па има шта да једе неколико дана…
Притиснут тешком болешћу, која све више узима маха, Зоран Гогић (34), из старопланинског села Дојкинци, све теже успева да опстане у овом суровом крају. Јер, уместо да зарађује за храну, струју, одећу… обрвала га је наследна болест – спироцеребрална атаксија – која му незаустављиво одузима делове мишића и тело чини тешко покретним…
У дотрајалој кући, коју је наследио од оца, без струје и воде, сам проводи дане и ноћи јер га је, управо због поменутих здравствених проблема, пре неколико година супруга оставила и одвела двоје деце. Нажалост, Зоранову муку користе и поједини мештани, ради да ућаре на туђој невољи…
– Прошле зиме морао сам да дам замрзивач комшији који ми је спремио три кубика дрва, а струју су ми исекли због дугова. Имам нешто мало дотрајалих електричних апарата, али ми не вреде, баш као ни црно-бели телевизор, стар тридесетак година. Посебно је тешко зими, кад се смркава у четри после подне, а раздањује ујутру у седам, па су ми ноћи дуге као године. Ех, да сам бар погинуо… – очајан је Гогић којем је, као редовном војнику на Кошарама, после напада НАТО, кадровски рок био продужен за пет месеци, иако је једва преживео ондашњи пакао на граници са Албанијом.
– Има, срећом, и добрих људи, а највише ми помажу таксиста Дејан Видаковић из Београда, па доктор Аца из амбуланте у Височкој Ржани, а повремено ме обилази и поп Бојан Васић. Ту је и чика Лаза из Београда – не заборавља борац са Кошара и старопланински тешко оболели усамљеник, Зоран Гогић, надајући се да ће локална самоуправа у Пироту испунити обећање, те ће му обезбедити струју и један мали телевизор у боји.
ПОМОЋ
СВИ који желе и могу да помогну Зорану Гогићу, новац могу да уплате посредством Рајфајзен банке, на рачун број 265-0000000984016-57, и име Гогић Зоран, или на адресу село Дојкинци, 18306 Височка Рзана. Добродошла му је и помоћ у храни, обући, одећи, лековима…
Zahvaljujuci Bojanu V, Dejanu V, Srdjanu iz Smedereva,Bojanu P, njihovim trudom i humanoscu i uz finansisku pomoc ZOKI je dobio struju,ali nazalost on zivi sa 6.ooo din mesecno,covek nema zasta leba da kupi,struju mesecno placa 1.000 din,i dok nedobije sledecu penziju vec se zaduzi,ako neko moze da mu pomogne u hrani ,neka mu posalje na gore navedenu adresu, i milio bi ljude ako saznaju eventualno neki nacin da mu se uradi neka operacija,ili lekovi,da mu se barem bolest zaustavi ,da neide dalje,inace ce biti prikovan za krevet,a nema ko da ga gleda. Vidakovic Dejan
Pa ovo je strasno!!!