Србија је стала и себе тражи у својим дубинама. Поклопило се оно што је сањала и оно што јој се дешава, изјавио је академик Матија Бећковић, описујући данашњу Србију.
Ко је најодговорнији за такво стање?
– То је постигнуто дугим укрштањем врхунских умова многих нараштаја традиционално окренутих самима себи. Све у име великих идеја.
Је ли Космет централна државна тема или је елити нешто прече?
– Чекамо инструкције да их препакујемо у сопствено мишљење.
Шта је за Србију данас Космет? Најскупља реч, срце или пак нешто треће?
– Косово је симбол судбине српског народа, који на ту судбину одавно нема никаквог утицаја.
Како ви доживљавате разговоре које воде Дачић и Хашим Тачи?
– Највише бих волео да тај разговор пратим без тона.
За кога навијате на председничким изборима у Црној Гори?
– То спада у мешање у унутрашња питања страних држава. Ипак ћу рећи да се двоумим између Депардјеа и Анџелине Жоли. Па ипак, Анџелина. Она воли да усваја ђетиће.
Да сте на месту Томислава Николића, шта не бисте пропустили да кажете „председници Косова“ Атифете Јахјаги на сусрету планираном следеће недеље?
– Избегао бих да јој се обратим именом да се не бих заглавио већ на првом кораку.
Евроскептици тврде да је Србија данас ближа Европи него Космету. Имате ли ви тај осећај?
– Има и оних скептика који се прибојавају да Европа постепено клизи и постаје проширено Косово.
Можете ли да наслутите епилог ове косовске драме?
– Равном душом до Косова равног.
Шта ако Косово добије столицу у УН?
– Требало би да се најбољи дизајнери потруде да се та столица разликује од других. Као што се и република Косово разликује од свих других република на свету.
Извршни одбор САНУ је подржао државну платформу за Косово, али су поједини академици негодовали што нису консултовани.
– Можда је посреди неспоразум. Ја сам их чекао на фејсу, а они ме тражили на твитеру. Истина, још нисам проверио на чету. А СМС и САНУ су прича за себе.
Јесу ли тачне оцене да је САНУ вешто избегла да одлучније испоштује Николићев захтев да помогне у решавању тог националног питања?
– Воли САНУ да шмугне и онако мишићава претрчи и ушушка се на сигурније место на шаховској плочи.
Све гласније се говори о новим изборима. Очекујете ли излазак на биралишта ове године?
– То чекам од првог дана. Ми смо један од ретких народа који је све острашћенији што је гладнији. Рециклажу беде зовемо промене. Немамо времена ни за шта друго. Гледао сам скоро неки филм у којем краљица има круну и лепезу од смећа. На депонијама се види ко је колико креативан и ко има шта да понуди.
У Србији се поново говори о монархији. Претпостављам да не бисте имали ништа против те идеје?
– Добро је рекао онај лидер – какав краљ, таква краљевина! Србија треба да буде као Шведска, као Данска, као Норвешка, као Холандија, као Шпанија!
Неки сматрају да би Војводини требало одузети аутономију, а да би Нови Сад требало да буде главни град?
– Зар у Србији има неки град који није главни? Том проблему је дорасла једино „Жикина шареница“.
Ко боље води државу – Николић или Тадић?
– Тадић је водио до Николића…
Како вам изгледа стање у култури?
– Држава је давно дигла руке од културе и све препустила спретним појединцима. Више се уздамо у спортисте него у песнике. Нико не спомиње двестогодишњицу Његоша. Нема је на листи датума који ће се обележавати ове године. Вероватно рачунају да је довољно што је обележавано 100 и 150 година од Његошевог рођења. Негде се мора стати. Али још није касно да се и то промени ако га неки од угледних и цењених протежира…
Дотиче ли вас када чујете и да се у установама културе именују партијски кадрови?
– Да сам се потресао због партијских кадрова и да ми је фокус отишао на ту страну, неко би ме већ ућуткао неком од функција.
Да ли бисте нам открили шта тренутно пишете, можда наставак“Кад будем још млађи”?
– Чим то откријем сам себи, лако ћу ту тајну поделити са вама.
Извор: Блиц
