Приче ветерана

ЛЕГИЈА: Ова жалосна слика говори више од хиљаду речи

Пише: пуковник Милорад Улемек Легија, командант ЈСО

(Одломак из књиге „Бабо”)

Када смо избили на врх Петрове горе, видим свуда метеж и хаос. Сви јуре, пакују, скоро се сударају… Питам неког лика за генерала. Он ме гледа као да сам пао с Марса.
– Нема ти овде више ни генерала ни пуковника, сви су утекли, пријатељу.

(…)

Запутио сам се ка Вргинмосту. Пут је до Топуског био потпуно проходан. У самом месту већ је владао хаос. Људи су били на улицама, товарили су ствари на све што се могло да котрља. Стајем и питам неког чичу, који је товарио ствари на гепек своје „ладе“, шта се то дешава. Он ми каже да је наређена евакуација, јер су усташе пробиле фронт на неколико места. Питам га ко је наредио евакуацију, а он само слеже раменима. Требала су ми два сата да се пробијем кроз гужву и закрчен пут до Вргинмоста.

На паркингу команде била су паркирана бројна возила. Улазим у команду. Ту као да се скупило све што је могло да носи униформу. Видим генерала Новаковића, Босанца и пуковника Чеду Булата. Сви говоре углас. Дебатују о томе да ли да се боре или да напусте читав овај предео и евакуишу сав народ.

(…)

Крећемо се ужасно споро, јер је на путу тотални хаос. Одмах кажем момцима да бисмо морали да некако регулишемо овај хаос. Искачемо нас осморица из наших возила и с муком све уланчавамо у три колоне и успевамо некако да успоставимо ред. То нам је омогућило да се нешто брже крећемо. Управо ту доживљавамо страшне и невероватне сцене. Видим једна бакица седи покрај пута, каже ми да су је заборавили. Страшно. Заустављам неки трактор са пуном приколицом унезверених људи и ту утрпавам ту старицу. Идемо даље за једним трактором иза кога је везана једна кравица, која се у ходу почиње да тели, већ се промаљају делови телета, тракториста то не види. Трчим и заустављам трактористу, он трчи крави која је легла на асфалт и мучи се да изгура теле. Тракториста клекну поред ње, љуби је и тепа јој, она се напиње и најзад се отели. Он јој примиче теле, она га лиже и оно се дрхтаво усправља на ноге и тражи виме, хоће да подоји, али за подој нема времена. Дижем га још онако слинавог и уносим у приколицу. Крава је некако устала и кренула мучући за телетом. Све се то одвија на врелом асфалту, температура је око тридесет осам степени. И колона се, после овог застоја, опет покрену.

Не знам колико смо за ова четири сата прешли и колико смо препешачили и претрчали, тамо и овамо, успостављајући ред. При свему томе, у почетку нас нису разумели зашто се и ми дерњамо на њих, када им је њихове муке преко главе, али су касније схватили, јер су се колоне уредније и брже кретале.

Док тако стојим усред пута, подбочен и већ преморен, чујем да неко иза мене труби. Окрећем се и видим Генералов џип. Стаје са стране и отвара прозор. Видим да му је непријатно, јер ме погледава онако на махове.
– Шта је, генерале, црта?! Е, мој генерале, због овога ће нас се стидети деца и унуци – кажем му и удаљавам се од џипа. Немам више шта да му кажем, јер место на коме се налазимо и ова жалосна слика говори више од хиљаду речи, од свих речи које смо он и ја изговорили у животу.

CrveneBeretke.com

Коментари (4)

  1. Бојанић Светозара Милош каже:

    Сам чин и небројано ситуација и операција коју Сте Ви ,припадници ЈСО чинили сачувале су на стотине хиљада Србских живота… У овом кратком одломку команданта па чак и живота животиња…
    Лично мене боли издаја и начин на који су растурили јединицу, а Вас ни криве ни дужне утамничили… Од Бога нам здравља очекујемо Вас ускоро на слободи.
    Не стиде се Срби своје елите, у овом случају Вас, дали сте своје животе да би Србија опстала. Немамо чега да се стидимо. Памти Србија своје хероје…а историја ће писати своје.
    Уз Божију помоћ !!! Здрави били !!!

  2. Ljiljana Ziegler-Rakovic каже:

    Zalosno,sta se desavalo tih dana,dodje mi i sada da zaplacem kad citam ovaj text,to je toliko muka bilo medju svina.Nikad se vise ne ponovilo

  3. Elaine каже:

    The publishing and availability of events from the Serbian point of view is a rare luxury, such work should be serialised in European broadsheets, Chronicles and magazines…..it amazes me how little information has been made available of Serbian viewpoint….what amazes me more, is the plain fact that nobody has ever questioned “why?”. I would dearly love to read the books of Milorad Ulemek, but to my shame, my Serbian is not up to the task. The material available in any English publication is next to zero.

    1. Dryfusss каже:

      Im feeling very good that somebody outside Serbia can read it and limes it. Can you suggest us who can make that plan come true? Do you have some connections? Thanks, Dragan

Напиши коментар