Досије

Арапске макете и Вучићеве магле

Пише: мајор Горан Митровић

Код шеика на дивану: за колико пара српско-црногорске вође помажу стварање војске албанског Косова?

vucic

Недавни састанак (и разлози састанка) председнице самопроглашене албанске републике Косово Атифете Јахјаге и „пријатеља“ Александра Вучића, шеика Мохамеда Заједа ал Нахјана, који је одржан половином априла ове године у Емиратима, довољан је разлог да грађани Србије хитно затраже од власти пуну истину о безбедносном стању земље.

Наиме, такозвана „проевропска политика“ Александра Вучића, прикрива истину о његовој „проарапској економији“, којом планира да добије на времену док не сахрани и последњи облик суверености. Његова тврдња да ће Србију увести у Европу тако што ће арапским инвестицијама извести државу и народ из економске катастрофе, најобичнија је превара. Јер, разлика између ове две његове стратегије не постоји. И једна и друга су смишљене због пљачке грађана Србије и још неке године на власти. Осим Вучића, пресудну улогу у прикривеним пословима лажних арапских инвеститора на овом делу Балкана, има несмењиви премијер Црне Горе Мило Ђукановић, али и одбегли тајкун Богољуб КарићСви они увелико помажу слабљењу Србије и јачању лажне државе Косово.

Велеиздајничка политика коју српски властодршци упорно спроводе, очигледно доживљава свој неславни врхунац. Захваљујући запањујућем медијском мраку у коме самозвани вођа Александар Вучић држи јавност у Србији, вест о сусрету Атифете Јахјаге, председнице самозване државе Косово, са шеиком Мохамедом бин Заједом Ал Нахјаном (у Абу Дабију, 14. априла ове године), који је бацио ново светло на политичку, економску и геостратешку улогу арапских шеика на овом делу Балкана, прошла је незапажено.

Уместо чињеница о овом састанку, медији у Србији су, без изузетка, дословно пренели саопштење из кабинета Јахјаге у Приштини. Таблоидови дипломатски извори једне бивше „братске југословенске републике“, говоре да је разговор „о проширењу и продубљивању односа Косова и Уједињених Арапских Емирата (УАР)“, заправо био договор о финансирању будуће војске Косова.

Да би било јасније о чему се ради, треба знати да су Емирати од почетка албанске побуне финансирали такозвану Ослободилачку војску Косова (ОВК), па је било и природно да Јахјага тамо потражи помоћ, након што је недавно у косовском парламенту, избио озбиљан међустраначки сукоб око трошкова из буџета због формирања будуће војске албанског Косова. Наиме, Хашим Тачи је очајавао рекавши да „парламент који не може да оснује своју војску нема сврхе ни да постоји“, а неке странке такозване социјалне оријентације, питале су се, од којих средстава ће то бити плаћено и коме треба тај трошак, ако већ постоји Еулекс и КФОР.

Орден за јахање тројанских коња

Као последица овог обрачуна међу албанским партијама дошло је до предлога за расписивање избора за 8. јун ове године. Томе је претходио састанак Исе Мустафе, председника Демократске лиге за Косово (највеће опозиционе партије) са Атифетом Јахјагом. Мустафа јој је тада у драматичном тону рекао да косовски парламент више не функционише и да би најбоље било да се, по распуштању скупштине, избори одрже у првој половини јуна. Подржао га је и Рамуш Харадинај, вођа Алијансе за будућност Косова који је већ знао да ће „оснивање оружаних снага Косова остати за нови парламент“, те да пара за ову идеју нема „док се не пронађу“. Био је то јасан сигнал да Јахјага хитно потражи „инвестиције“код својих старих, проверених пријатеља у Емиратима, који су и деведесетих уложили велики новац у тадашњу ОВК, у борби против Србије, тачније у терористичкој отимачини дела њене територије.

jahjaga bin zajedСве је то био разлог да у духу оријенталног удвориштва, председница самопроглашене државе Косово уручи шеику Мохамеду Заједу ал Нахјану „Орден независности Косова у знак захвалности на помоћи у очувању мира, кроз учешће војника УАЕ у саставу мировних снага, као и у опоравку Косова и изградњи државе“. Ни шеик Зајед није остао дужан својим албанским пријатељима, него се захвалио „на указаној части и поштовању и похвалио односе две земље и изразио спремност да се сарадња прошири и продуби“.

Али, иза ове смешне „свечаности“, у Абу Дабију су се водили озбиљни разговори о даљем распарчавању Србије. Иза званичне понуде „о сарадњи у области економије и инвестиција“, те улагањима у енергетском сектору, пољопривреди, рударству и текстилној индустрији, крије се амерички пројекат „најма“окупираних територија на простору Србије и Црне Горе. Интерес Уједињених Арапских Емирата да буде присутан у Србији и Црној Гори (од Дунава до Јадрана), искључиво је политичке и верске, а не економске природе.

Наиме, исламски експанзионизам види Србију и Црну Гору као „тројанске коње“пред вратима Европске уније, преко којих могу да остваре своје намере о даљем ширењу „борбе против неверника“. Отуда су све најаве великих инвестиција (како у Србији, тако и у Црној Гори и на Косову), заправо само „шетња“и „снимање стања“.

Да је то тако, говори и податак да је шеик Зајед понудио и Атифети Јахјаги свој „експертски тим“који ће да посети Косово „и упозна се са његовим људским и природним потенцијалом“. Реалност је да ће Емирати помоћи оснивање војске Косова и то је једина сигурна инвестиција на коју Албанци на Косову могу да рачунају. Сви други пусти снови о арапском улагању у енергетику, пољопривреду и слично, остаће само снови. Онако како се десило и са лажним инвестицијама компанија из УАР-а у војвођанске пољопривредне комбинате, такође и са лажним подизањем црногорског туризма, изградње читавих кула и градова на плажама јужног Јадрана и на обалама Саве код Београда, тако се дешава и са „улагањима“у албанску државу на Косову.

Чињенице неумољиво говоре да Емирати на овом делу Балкана играју улогу дипломатске претходнице читавог исламског света.

Доказа за ове гигантске преваре има много…

Двадесет милијарди евра, у песку на плажи…

Кад је фирма из Уједињених Арапских Емирата „Хидра Пропертиес“, у власништву владарске династије (Ал Нахијан) из Абу Дабија, откупила документацију у којој је расписан јавни конкурс за куповину 13 километара дуге улцињске плаже (Велика плажа, Ада Бојана), црногорски властодршци и њихови медији су на сва звона најавили почетак ренесансе црногорског туризма.

Наиме, много пре него што ће емираћани доћи до омиљене теме Александра Вучића, пројекта „Београд на води“, у Црној Гори је постојао (и још увек постоји) пројекат „Велика плажа“, који је означен као „највећи у историји Црне Горе и један од највећих у свету, који ће из темеља да промени економску слику земље“.

Било је то у време процвата руских инвестиција на црногорској обали (на улцињској плажи је хтео да гради Роман Абрамович, руски олигарх и Путинов пријатељ), што се Американцима никако није допало па су хитно тражили било какав „контрапункт“овој ситуацији.

Да би осујетили ширење руских инвестиција на овом делу Јадрана, Американци ангажују лажне арапске инвеститоре из компаније „Хидра Пропертиес“. Одмах је свом снагом кренула пропаганда о томе да ће Емирати на плажама код Улциња потрошити најмање 20 милијарди евра! 

Почеле су да се нижу фантазије, провизорне макете хотела, вила, марина, терена за голф, хиподрома, еко-казина, спортске академије…Тих дана је и црногорски премијер премијер Мило Ђукановић појачао пропаганду изјавом да су „приче о руским инвестицијама биле пренадуване“, и да се нада брзом доласку арапских долара. Из њега је проговорила НАТО геостратегија па је надахнуто изјавио да су Емирати већ ту и да је „…Најкрупнија инвестиција је велика плажа Ада. А њихове ће се инвестиције из Улциња сигурно ширити и према Хрватској и Албанији јер је ово за њих мало подручје. Они Јадран виде као једну инвестициону целину“.

Дошло је у том периоду и до организовања некаквог економског форума Емирата и Црне Горе, на коме је као на траци понављана фраза емираћана о улагању у енергетици, пољопривреди, банкарству, некретнинама…Министар спољних послова Емирата, Абдулах Бин Зајед ал-Нахјан, причао је исто оно што ће касније причати и Александру Вучићу у Београду, кад се изненада, у ноћи изборне победе, појавио у штабу Српске напредне странке.

Милове провизије и Богољубови гласници

Убрзо је постало јасно да од „кула и градова“неће бити ништа. Да би некако заташкао скандал, црногорски режим смишља побуну једне групе независних интелектуалаца против било каквих планова о градњи на улцињским плажама (позивајући се на Европску повељу о локалној самоуправи). Али, и то се отело контроли па је група улцињана тражила поништење тендера за скандалозан закуп туристичких подручја Валданоса, Велике плаже и Аде на 99 година.

Од тада до данас, инвестиције из Емирата више нико и не помиње. Шеици се дуго нису јављали, али се њима јавио Мило Ђукановић, и то у својству посредника за њихове „пословне планове“од Дунава до Јадрана. Прво је радио на „анимацији“Александра Вучића, како би преко њега увео емираћане у Србију.

Добро обавештени знају да су се у одређеним интервалима њих двојица састајали искључиво на војном аеродрому Батајница (приликом једносатних Ђукановићевих летећих „излета“преко српско-црногорских небеса). И даље то чине повремено, по потреби.

Али, његова последња посета Емиратима, 14. априла ове године, приликом посредовања између Атифете Јахјаге, председнице албанске надри-државе и арапских шеика, имала је посебну тежину. Наиме, Ђукановић је, по свему судећи, видео одличну „пословну прилику“да се нађе као посредник и угради се у трансфер долара који је потребан албанском Косову, односно оснивачима будуће војске Косова.

Иза многих арапских „послова“на Балкану у којима Ђукановић посредује, налази се и име Богољуба Карића, одбеглог бизнисмена. Неке чињенице ово јасно потврђују: 11 октобра 2013. године, Богољубов брат и народни посланик, Драгомир Карић, повео је групу од десет амбасадора из арапских земаља на Опленац, како би са њима утврдио „правце економске сарадње“. Међу њима је био и Богољубов „гласник“. Док су уживали гледајући бербу грожђа, пао је и договор да Богољубпомогне Србију, тако што ће наговорити Арапе да инвестирају у њену привреду, а, заузврат, Арапи ће Богољубу дати шансу да заједно наступа са њиховим компанијама у изградњи широм света, а посебно у азијским земљама.

Био је то „почетни ударац“на зеленом терену исламистичких превара које се изводе у Србији (са Косовом) и Црној Гори. Лако је утврдити да више нигде на Балкану нема ни говора о некаквог арапском улагању (ако изузмемо Босну и Херцеговину, где је Саудијска Арабија улагала само у изградњу медреса и џамија). Све је само дим и магла.

Игре Емирата са Србијом и даље трају. Три њихове компаније, РАК керамикс, Јулфар и Чаудари група, недавно су послале своје емисаре, званично заинтересоване за улагања у индустрију керамике, производњу лекова и тестенина, као и приватизацију хотела у Србији. Њих у Београду нико није видео. Нити се они баве привредом. Идеја је да поставе своје повремено-привремене представнике и чекају даља наређења из врха Емирата. Али, за оне који још не схватају политику исламског експанзионизма, треба само погледати шта о Србији стварно мисле Вучићеви „арапски пријатељи“. Наиме, више од свега говори чињеница да Србија са Емиратима има један од најтврђих визних режима на свету. Упркос томе, Вучић је у наступу потпуног лудила недавно понудио хитно, једнострано скидање виза грађанима Емирата! 

Албанско Косово ствара армију, а Србија разоружана

Коначно, кад избори на Косову у јуну месецу буду убрзали финансирање војске Косова (уз финансијску помоћ Емирата), биће то само још један доказ да је Србија окупирана земља, да су јој носиоци највиших државних функција издајници, те да је прича о њеној војној неутралности покопана још 14. децембра 2006. године, када је постала двадесет трећа чланица такозваног Партнерства за мир северноатланске војне алијансе. Био је то први акт истинске капитулације после рата из 1999. године. Потпис на овај кукавички документ ставио је тадашњи председник Србије Борис Тадић, сада Вучићев партнер у скоро једнопартијском парламенту.

panda-pec-ubistvo-decaci-vuk-draskovic-danica-medlin-olbrajt-papa-rukoljubЗнатно пре овог догађаја, ондашњи шеф српске дипломатије Вук Драшковић, такође садашњи политички партнер Алекандра Вучића,потписао је акт којим је НАТО савез слободан да се креће по Србији са својим војним конвојима, а нешто касније је потписао и „Споразум о копненим линијама комуникације НАТО“ преко територије Србије (тада још и Црне Горе), чиме је Србија постала окупациона зона. У документима које је Драшковић тада потписао, јасно стоји да америчке (и НАТО) трупе у случају побуне Срба на Косову, могу бити повучене из Босне и Херцеговине како би угушиле евентуалне немире. Одређена су чак и два правца којим ће, у случају потребе, прећи преко централне Србије.

Ускоро ће бити успостављена војска албанског Косова (планирано једа има 40.000 људи под оружјем, подељених на родове војске са свом савременом ратном техником). Истовремено, Србија је разоружана и развојничена. Њене вође озбиљно и предано раде за империјалне интересе Сједињених Држава, отимајући сопственом народу право на одбрану домовине и право на живот.

Шеик Мохамед Бин Зајед, добио је чак и улицу са својим именом у Подгорици, ваљда у име заслуга за лажне инвестиције. Црногорско руководство је сматрало да је важније њему дати улицу него Светом Сави!

 

Извор: Таблоид

Коментари (4)

  1. 124C41 каже:

    “Звонко Михајловић
    1 сат ·
    ВАЖНА ИНФОРМАЦИЈА!!!
    У сврси бирања проверених поданика и слугу Тачијевог режима а са циљем коначне предаје јужне Српске покрајине у руке Албанаца, 08. јуна можемо очекивати масовно фалсификовање гласова Срба на тзв. Косовским парламентарним изборима. Ово се посебно односи на север Косова и Метохије.
    После гомиле лажних обећања пласираних од стране режима (СНС-СПС) дошло је до огромног разочарења код грађана Српске националности. То разочарење ће за резултат имати засигурно бојкот поменутих избора. Како би избегли крах косовске политике креатори издаје дали су налог за фалсификовање на начин што одобравају и поспешују једно такво (не)дело . Мада су и сами избори и евентуално Српско учешће на њима злочин против покољења и брука и срам васколиког Српског народа.
    Иза фалсификата ће сложно стајати Вучић-Дачић-Тачи-стране западне амбасаде у Београду и Приштини, а задатак да то реализују имаће полтрони на терену преко својих чланова бирачких одбора.
    СТОП ИЗДАЈИ-БОЈКОТ ИЗБОРА!!a8”

    Преузето са ФБ странице “Глас Косова и Метохије”

  2. igor каже:

    Tadic je tokom svog angazmana kao ministar vojske Srbije doneo odluku da se Srbija to jest vojska odrice svih borbenih vojnih brodova,naoruzanja,municije,rezervnih delova…i svega sto se nalazilo u tim vojnim objektima kao i zemljista u korist Crne Gore to jest Mila Djukanovica koji je sve to rasprodao,mislim na vojnu opremu…svedok sam prodaje kompletne baze u Tivtu koja je prodata Egipcanima a na tom zemljistu je izgradjena najveca i najlepsa marina u Crnoj Gori…vrednost koju je Tadic poklonio je ogromna,takva odluka nerazumna ali ocigledno isplativa za njega i njegove ortake iz DS-a…

  3. Zoran каже:

    Осетио сам да “нешто смрди” чим је лопурда Динкић постао “саветник за арапске паре”.

Напиши коментар