Волите своје, борите се за своје!

Пише: Миле ЈСО

Некад је Србин био поштован, био он сељак, грађанин, војник, радник, чак су некад и српски политичари имали неки углед у нашем народу.

Некад су у селу поп и учитељ били све и свја. Некад се ђеда љубило у руку. Некада су нас тукли учитељи, а сад дјеца туку учитеље. Некад се старији слушао без поговора. Некад је Србин гинуо због увреде, или је као Пуниша Рачић 1928. пуцао због увреде.

Некад је Србин бранио цјелу Европу од Tурака, као Лазар 1389. Некад је Србин напуштао своју територију, прелазио пјешке Црну Гору и Албанију, као што направише 1915. Свашта је Србин радио, и свашта прошао… Тукли га, понижавали, клали, убијали, прекрштавали… Газиле га разне војске.

Само, увјек се тај Србин некако успио дигнути, искобељати, успио је преживити… Зајебан је то народ, жилав и твдоглав. Знао је тај народ да се сабере и окупи, кад загусти и кад га догурају до зида.

Данас смо, чини ми се, обична руља која не цјени ништа сем проклетог евра, долара, франка… Добар нам је само онај ко има, њему се клањају, њега поштују, њему се диве.

Ништа нам више није свето, гласамо за највеће лопове, воде нас људи којима у нормалним државама не би дали да буду управници зграда, ако зграда има више од десет станова.

Срећом, знам и за Јована М., Душана Ђ., Николу А., Милоша К… дјецу мојих пријатеља, која знам да ће знати цјенити оно што ваља… Знају да смо без Крке, Крупе, Драговића, Херцеговачке Грачанице, Високих Дечана, Пећке патријаршије, косовске Грачанице, Љевишке… нико и ништа. Да нас без приче о Лазару, Обилићу, Карађорђу, Мишићу, Степи, Путнику, Бојовићу, малом Споменку Гостићу, херојима са Кошара, оних 18 српских породица у Републици Српској што дадоше по троје синова и кћери за слободу… знају и морају да знају да нас нема без те приче…

Нема нас и неће нас бити без приче да су Динара, Велебит, Озрен, Мањача и Мајевица наша, баш као и Авала, Космај, Златибор и Тара… Да је Книн, Грачац, Глина, Приједор, Требиње, Билећа… наше, било и биће.

Волите своје, борите се за своје… и не мрзите никог.




Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *