Волите своје, борите се за своје!
Некад је Србин био поштован, био он сељак, грађанин, војник, радник, чак су некад и српски политичари имали неки углед у нашем народу.
Некад је Србин био поштован, био он сељак, грађанин, војник, радник, чак су некад и српски политичари имали неки углед у нашем народу.
Прави Срби никад не одступају. За оне праве не постоје разлози за предају. Такви су увек на страни истине, увек уз своју породицу, народ, браћу, веру, правду… Душа светосавца је увек уз Отаџбину. Зна српски народ и како се побеђује.
На надгробном споменику једног од највештијих ратника свога доба, Франческа де Саломонеа из Тревиза, стоји да га је за витеза прогласио рашки Краљ Урош (Краљ Милутин).
Рођени смо као Срби. Ником нећемо дозволити да нам брани да покажемо да смо на то поносни. Нисмо ми криви што они нису Срби. Вера која краси наш народ је православље. Љубав, част, правдољубивост којом православље испуњава душу је привилегија одабраних.
За разлику од правог живота, у војсци ти се не исплати да будеш нитков. Није практично. Нико неће да ти носи веш на прање, нико неће да седи поред тебе на ручку, нико неће да те части пивом у кантини.
После читања овог мучног текста биће јасније зашто се Србија самоуништава по команди, кроз разне договоре, споразуме, датуме, декларације итд.
Гледам како све године бранећи је пушком, нису помогле. И сви они погинули, рањени и осакаћени… И ми, на жалост преживели. Све је мања и мања, све јаднија и тужнија.