Након скандалозне посете премијера Србије Албанији (27. и 28. маја ове године), коју је западна пропаганда иронично назвала „историјском“, сада је више него јасно да је Вучић најозбиљнији лобиста такозване „велике Албаније“ и обичан амерички отирач за једнократну употребу.
Срђа Поповић је најмлађи потомак Соње Лихт и Јосипа Броза. Постхумно зачет.
Коме ових дана посветити речи једа и болних сећања на НАТО бомбардовање Србије, које се десило пре 16 година, ако не њиховом тренутно главном зликовцу и промотеру, звери која има само форму човека, који уједно представља поезију зла, есенцију и оличење све несреће модерне српске историје.
Лажна хуманитарка добила је орден од лажне државе. Знамење у част комадања Србије. Но, ово је више прича о нама него о њој. Овај текст вероватно иде пред дуге цеви стрељачког вода „боље Србије“. И нека…
Тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић, недавно је најавио истрагу против начелника генералштаба Војске Србије Љубише Диковића, за наводне ратне злочине почињене на Косову и Метохији 1999. године. Диковић је са гнушањем одбацио његову „најаву“. Проблем је у томе што је Вукчевић, очито, постао тужилац за потребе невладиних организација.
Одлазећи владар Србије, Александар Вучић, ухватио се у мрежу америчке колонијалне политике. Из те замке ниједан амерички слуга није изашао. Ни њему се не пише добро. Амерички потпредседник Џозеф Бајден му је у Минхену рекао да ће разговарати са њим кад из безбедносног система Србије уклони Русију.
Скромне пацовске вијуге нарцисоидно-грандомански граде „Београд на води“, спремају продају Телекома, ЕПС-а… Канцеларијски глодар се нашао међу великим зверкама саване, таман да „среди“ са лавовима: леонинске уговоре…
Алистер Кембел, саветник за медије бившег британског премијера Тонија Блера, одржао је крајем јануара предавање за све портпароле министарстава у Влади Србије. Ово гостовање организовано је врло дискретно, али је потврђено београдском дневнику „Данас“ у Немањиној 11.
Марко Благојевић је плаћени дрипац, малограђанин и пробисвет без идеологије, морална протува која ради за новац, постављен је од стране Аце Драмосера да буде директор Канцеларије за помоћ и обнову поплављених подручја. Какве везе има тај нитков са људима који су настрадали? Шта га је препоручило на ту важну функцију? Где је био расписан конкурс? Ко је све конкурисао? Како је одлучила конкурсна комисија?
Како је Александар Вучић, курир Мајкла Девенпорта, шефа мисије ЕУ у Србији, избегао банкрот захваљујући потопу
Мики Ракић, сарадник америчких обавештајних служби, умро je на ВМА.
Даница Драшковић је одавно бацила око и на београдски Хотел Славија. Њим руководи њен рођак Веселин Јовичевић, који мора ускоро у пензију, а дотле хотел мора прећи у руке бјелопољске фукаре, за мале паре. Зна се, јадо мој, Даница ником не даје, но узима!
Неспорна ми је лична сумња госпођо „Канђа“, да сте у стилу Вашег „моралног карактера“ дошли на идеју 1992. године да оснујете ту „фондацију“ коју већ ево двадесетак година на српску жалост и штету Вашим кралима успјешно управљате, само са једним уцртаним циљем да постанете славни и богати.
Део новца од отмице бизнисмена Мишковића, на паркингу иза београдског хотела „Хајат“, један од отмичара Дејан Миленковић Багзи је лично предао Чедомиру Јовановићу. Багзи и Чеда изашли су из својих возила, руковали се, Миленковић је предао црну актен-ташну у којој су биле девизе. Све се одиграло муњевито.
Најава тужиоца за ратне злочине Србије да ће ускоро започети са процесуирањем и оних злочина којима Хашки трибунал није успео да се позабави, наводећи случај Штрпце, наишла је на огорчење у Републици Српској.
По природи ствари медији не би требало да буду човекoви непријатељи, али су понесени исплативом послушношћу дозволили својим саговорницима да на тржиште информација сеју превише отрова. Тако је Вук Драшковић недавно негирао да је створио Српску гарду а 1991. године је говорио: „Одмах морамо формирати Српску гарду. Оснивање Српске гарде СПО тражи одавно…“
До сада необјављени видео снимци америчких плаћеника који делују у Србији.
Сама чињеница да се неко усудио да каже истину о Ђинђићу довела је до тога да са свих страна крене анатемисање СНП НАШИ, да позивамо на линч и убиство (само не знам чије) до јефтиног патетисања „о мртвима све најбоље”.
Лидер ЛДП постао богатији за неколико некретнина на име наследства, Ђилас престао да даје новац у хуманитарне сврхе, а Ђелић кинту уложио у нову фирму.
