Суд у Хагу одбацио хрватску тужбу и српску противтужбу, Хрватска прошла некажњено за геноцид над Србима!

Како је навео председник суда Петр Томка, ни Хрватска ни Србија нису успеле да докажу да је друга страна починила геноцид.

sud-hag

У образложењу обе одлуке, Томка је навео да је било намере за насилно исељење обе групе са дела хрватске територије, али да крајњи циљ није било физичко уништење групе, што је потребно да би се дело квалификовало као геноцид.

Суд је утврдио да су ЈНА и српске снаге учиниле више дела против заштићене групе, али са намером да их „војно казне“ или иселе.

„Суд одбија тужбу Хрватске. Хрватска није доказала да се ради о намери да се делимично или у целости униште Хрвати. Дела која садржавају ацтус реус геноцида нису почињена са специфичном намером потребном да би се дело квалификовало као геноцид“, рекао је Томка.

Што се тиче српске контратужбе, Томка је навео да чак и да се докаже да је постојала намера хрватских лидера да се истера српско становништво са територије хрватске, нема доказа да је имала за циљ физичко уништење становништва.

„Због тога суд у потпуности одбацује тужбу Србије“, рекао је Томка.

Пресуда МСП је коначна и обавезујућа за све чланице УН, државе су у обавези да по њој поступе и на њу нема жалби.

Пресуду о тужби и контратужби Хрватске и Србије донело је укупно 17 судија, 15 сталних судија и двоје ад хок судија из Србије и Хрватске.

За одбацивање хрватске тужбе гласало је 15 судија, а одлука о контратужби донета је једногласно.

Међународни суд правде у Хагу започео је седницу на којој ће бити изречена пресуда по узајамним тужбама Хрватске и Србије за геноцид извршен од 1991. до 1995.

Председник суда Петр Томка из Словачке је током читања пресуде рекао да Србија не може бити одговорна за дела почињена пре 27. априла 1992. године, због тога што је СРЈ тек тада постала чланица УН и потписница Конвенције УН о спречавању и кажњавању геноцида.

„Суд не може пре тог датума сматрати Србију одговорном у смислу члана 9 Конвенције. Држава која је постала чланица потписница Конвенције не може се сматрати одговорном ретроактивно за геноцид по члану 9″, навео је Томка.

То значи да је најмање један део хрватске тужбе одбијен, јер се позива на дела пре него што је СРЈ настала као држава. Подсетимо, између осталог у тужби се тврди и да је Србија одговорна за ратне злочине у Вуковару извршене 1991. године.

Како је рекао Томка, МСП сматра да је српска противтужба утемељена и везана чињенично и правно за основну тужбу, што значи да су дела почињена 1995. године, током Олује, обухваћена Конвенцијом.

„Србија није дужна да докаже негативну чињеницу, односно атмосферу геноцида. Хрватска је дужна да докаже чињенице. Суд мора да буде потпуно убеђен у оптужбе да се десио геноцид и те чињенице морају бити јасно доказане“, рекао је Томка.

Пресуда МСП је коначна и обавезујућа за све чланице УН, државе су у обавези да по њој поступе и на њу нема жалби.

Пресуду о тужби и контратужби Хрватске и Србије доноси укупно 17 судија, 15 сталних судија и двоје ад хок судија из Србије и Хрватске.

Српски и хрватски министри правде Никола Селаковић и Орсат Миљенић, који присуствују изрицању пресуде, поручили су да ће обе земље поштовати одлуку МСП, „каква год да буде“.

Крај процеса после 16 година
Изрицањем пресуде окончаће се процес који је 1999. покренуо Загреб, тужећи власти у Београду за геноцид које су снаге СФРЈ и СР Југославије наводно починиле на хрватској територији.

Србија је одговорила десет година касније подносећи контратужбу за геноцид, који су, како тврди, хрватске снаге починиле над Србима из Книнске крајине, током и после операција Олуја, 1995 године.

У тужби против Србије, Хрватска тврди да је званични Београд одговоран за „етничко чишћење“ хрватских грађана као „облик геноцида“ зато што је „директно контролисао активности својих оружаних снага, обавештајних агената и разних паравојних одреда који су починили злочине на територији Хрватске, у региону Книна, источне и западне Славоније и Далмације“.

У контратужби, Србија тврди да су хрватске власти починиле геноцид током операције Олуја, у августу 1995. у намери да потпуно или делимично униште крајишке Србе као етничку групу. Геноцид је, како се наводи у контратужби, почињен убиствима и наношењем озбиљних физичких и психичких повреда припадницима српске заједнице, те хотимичним стављањем Срба као националне групе у ситуацију смишљену на њено делимично физичко уништење.

 

Агенције

 




3 коментара

  1. Тања

    Смишљено. Нису успели да докажу геноцид Хрватске над Србима на дан када амерички секретаријат издаје злочинцу Тачију дозволу за процес трансформације Безбедносних у Оружане снаге. Два ударца маља у главу Србији у исти дан!

  2. Кецман

    Све је ово смишљено позориште. Хрватима је био потребан папир и одлука међународног тела да нису починили геноциид , да би опрали потомство од српске крви и клетве. Српски властодршци су поднели контратужбу да би и они свом потомству оставили папир и одлуку да су и они нешто учинили.Ако су српски властодршци хтели да пишу озбиљну контратужбу зашто не поменуше Јасеновачке логоре и јаме , могли су почети и од Првог светског рата.Злочин геноцида не застарева. Овде је прво донета пресуда па онда писана тужба и контра тужба , по оној народној „Кадија те тужи Кадија ти суди“.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *