„Олуја“ – злочин без казне

Пре 19 година, у ноћи између 3. и 4. августа, започела војна акција етничког чишћења Срба из Хрватске. Пуповац: У протеклих годину дана етничка нетрпељивост ескалирала. Није урађено ништа од обећаног

oluja-zlocin

Ватром из разног артиљеријског оруђа, која је отворена на Републику Српску Крајину у раним јутарњим часовима 4. августа 1995. године, почела је злочиначка акција „Олуја“. Са 138.500 војника, 350 тенкова и 30 авиона Хрвати су отпочели „војно-редарствену акцију“, односно – етничко чишћење Лике, Баније, Кордуна, северне Далмације… Народ је кренуо путем без повратка, а хрватска војска почела затирање сваког трага њиховог живљења на том подручју – паљена су села и градови, уништавана имовина… Више од 220.000 Срба је практично за један дан прогнано из Хрватске, убијено је близу 2.000 српских цивила и војника. Око 800 људи се још увек води као – нестало.

Од ових злочина прошло је деветнаест година, а за убиства Срба у Хрватској, њихово протеривање и прогон још нико није одговарао. „Олуја“ је злочин без казне. Све као да се своди на поруку – ко жели да се врати, није добро дошао, а ви који ту живите нисте пожељни.

Јер, Срби и данас бескрајно тешко остварују елементарна права. Они који су остали у Хрватској, тешко се запошљавају у државним и јавним службама, живе у гетима и под сталним су притиском.

Повратничке средине веома се лоше развијају, па они који су прогнани немају где да се врате. Чак и ако се одлуче да поново отпочну живот у старом крају, наилазе на низ проблема – нису ретка пребијања, па ни убиства. Станарска права прогнанима споро се враћају, до пензије је немогуће доћи…

Ако је неко и очекивао да ће након уласка Хрватске у ЕУ (1. јула прошле године) доћи бољи дани за страдале Србе – преварио се. Етничка нетрпељивост је ескалирала.

– У протеклих годину дана међуетнички и политички односи су се погоршали – оцењује Милорад Пуповац, лидер Срба у Хрватској. – Разлог за то је кампања која се води из политичких и црквених кругова који озбиљно нарушавају до сада постигнути степен међуетничког поверења и толеранције који су озбиљно доведени у питање све гласнијим говором мржње, позивима на насиље и политичку искључивост.

У таквој атмосфери, наглашава Пуповац, нема много простора за напредак у суђењима за ратне злочине, нити има много простора за обавезе које су приоритет Европске уније, а које се тичу повратка избеглица, примене уставног закона о правима националних мањина и развој повратничких средина. Хрватска је, истиче наш саговорник, назадовала у односу на пређени европски пут.

С друге стране, Саво Штрбац, директор „Веритаса“, помак види у томе што је „Олуја“ доспела пред Међународни суд правде и то преко узајамних тужби Србије и Хрватске за геноцид.

– Српска страна је потврдила да „Олуја“, од свих догађаја деведестих година, једина у пуном капацитету испуњава дефиницију о геноциду према Конвенцији Уједињених нација – истиче Штрбац. – Велики успех је да страдање Срба стигне пред суд. Крајем ове године или почетком наредне очекујемо пресуду, и уз све резереве које имамо према међународним судовима, верујемо да ће МСП прихватити наше захтеве и донети пресуду повољну за нашу страну.

Штрбац наводи да је добро и што се „Олуја“ нашла пред судом за људска права у Стразбуру, преко појединачних тужби Срба због надокнаде штете и убијања цивила.

Истовремено, Штрбац је разочаран одлуком Суда за ратне злочине у Хагу који није прихватио иницијативу „Веритаса“ да изврши ревизију поступка против хрватских генерала Маркача и Готовине који су у Хагу ослобођени, иако је „Веритас“ поднео нове доказе против њих.

Непретка, међутим, у Хрватској нема када је реч о решавању животних проблема избеглих и прогнаних Срба.

Ту Штрбац као проблеме наводи то што обнова кућа и повратак станарских права „иду килаво“, а то спречава повратак избеглих, не решавају се ни проблеми са пензијама, Срби страхују од кривичних процеса.

Посебан проблем, каже он, представљају хапшења Срба по Интерполовим потерницама, за годину дана ухапшено је њих 12 у различитим државама… А, последњи такав случај догодио се пре само неколико дана када је грчка полиција ухапсила Ђуку Богуновића због наводно почињеног ратног злочина на подручју Баније почетком деведесетих година.

Академик Василије Крестић, који се деценијама бави односима Срба и Хрвата, каже:

– Тужан је и тежак положај Срба у Хрватској. Није урађено ништа што је обећано ни од међународне заједнице.

Крестић оцењује и да се наша држава понаша превише попустљиво и предусретљиво и да се врло мало заузима за своје сународнике у суседној држави.

ЧЕТИРИ ДАНА ПАКЛА

Злочиначка акција „Олуја“ почела је 4. августа и трајала је четири дана. Већ 5. августа пао је Книн, а на книнској средњовековној тврђави постављена је шаховница. Заузета су и околна места, а српски цивили побегли су из заузетих подручја. Хрватски министар одбране Гојко Шушак објавио је 8. августа да је акција „Олуја“ завршена с војног аспекта.

С подручја захваћеног хрватском офанзивом побегло је готово целокупно српско становништво.

Документационо-информативни центар „Веритас“ у својој евиденцији има имена 1.853 погинулих и несталих Срба, од чега је 1.201 цивил, међу њима 544 жене. На листи несталих воде се 894 лица, од чега 632 цивила, међу којима је 315 жена…

ПАРАСТОС СУТРА У ЦРКВИ СВЕТОГ МАРКА

У цркви Светог Марка сутра у 11 сати биће одржан парастос жртвама „Олује“. Комесаријат за избеглице и прогнана лица подсећа да је Србија земља са највише избеглих и интерно расељених у Европи, и једна од пет земаља у свету са дуготрајном избегличком кризом.

Од 610.000 избеглих, који су од 1991. године уточиште потражили у Србији, 43.763 људи и даље је у статусу избеглице, од чега је 32.371 из Хрватске. Од некадашњих 700 колективних центара, који су пружали уточиште за око 60.000 људи, у Србији и даље постоји њих 23, у којима борави 1.516 корисника, избеглих и интерно расељених особа.




Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *