Протестно писмо поводом обнове и одбране усташких злочина и идеја
Протестно писмо 26 истакнутих интелектуалаца поводом изјава и поступака Дубравке Стојановић и Николе Самарџића
Протестно писмо 26 истакнутих интелектуалаца поводом изјава и поступака Дубравке Стојановић и Николе Самарџића
22. августа 1991. године десио се један од најсуровијих напада на Србе у Сиску и околини. У раним јутарњим часовима тог дана припадници МУП-а и ЗНГ су у транспортерима са ознакама ЈНА „протутњали“ кроз више српских села сисачке општине пуцајући на све што се мицало.
Повело се дечје коло, коло мртво, босо, голо. Мртве кике – преплетанке, мртви ветар уз пропланке…
Србија је, замислите, једина европска држава која није направила попис својих жртава из Другог светског рата, а континуирано се одлаже и изградња споменика жртвама геноцида у НДХ и отварање одговарајуће музејске поставке на простору Старог сајмишта.
Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић поручио је данас у Дракулићу, гдје је обиљежено 75 година од усташког покоља у том бањалучком насељу, као и оближњим мјестима Мотике, Шарговац и руднику Раковац, да је 2.300 невиних српских цивила страдало од најекстремније фашистичке творевине, зване Независна Држава Хрватска /НДХ/.
Приликом снимања филма „Иродови синови“ забележено је обиље материјала којег је, због временске ограничености, било немогуће уврстити у овај документарно-аналитички пројекат. Зато већину наших саговорника додатно представљамо појединачним видео записима.
На данашњи дан прије 74 године усташе су на Билогори у Хрватској побиле више од 500 Срба, углавном жена и дјеце. „Над нашим члановима породица са Билогоре и Грубишног Поља, само зато што су били српског рода и православне вјере, у озакоњеном злочину Независне Државе Хрватске /НДХ/, почињен је страховит и здравом уму тешко појмљив злочин“, рекао предсједник Удружења „Јадовно 1941“ Душан Басташић.
У ноћи између 14. и 15. августа 1941. године, уочи католичког празника Велике Госпе, усташе су у логорима Слана на острву Пагу и Јадовно на Велебиту извршиле масовну ликвидацију преосталих логораша.
Филм „Иродови синови“ је документарно-аналитичка прича о геноциду над српским народом у Независној Држави Хрватској, који је кроз минуле деценије прикриван, излаган политичком ембаргу, забранама и цензури. Нигде у свету није забележен ни један пример постојања логора смрти за децу осим у НДХ. Зато филм посебну пажњу обраћа страдању деце, бавећи се узроцима овог свирепог злочина, откривајући истовремено његову дубину, улогу римокатоличке цркве, али и онога ко је деценијама био чувар ове страшне тајне и крашких јама.
Сећање Милорада Ћебића, једног од малобројних преживелих сведока усташког пира у Старом Броду у априлу 1942.Заклано и 72 Ћебићевих рођака, најмлађи имао седам дана. Девојке у самртном загрљају скакале са стене
Без додатног наоружавања и без промене стратегије одбране Србија нема јаке и јасне факторе одвраћања
Хрватска постаје земља у којој се неонацизам легализује и постаје својеврсни бренд „најмлађе чланице ЕУ“.
Бранко Станковић, заштитно лице РTС-a и аутор култног документарног мозаика Квадратура круга, у ексклузивном интервјуу за Слободну Херцеговину открива да је емисију о Пребиловцима снимио у строгој тајности
Један од најсвирепијих и најјезивијих злочина над Србима у НДХ био је покољ неколико стотина Срба мушкараца у православној цркви у Глини.
Бестијалност бруталности утамањивања свега српскога, запрепастила је чак и саме фашисте Талијане и Немце, који о томе оставише многобројне писане трагове, фотографије и оригинална хрватска документа, у којима је изричито наведено учешће свештеника РКЦ.
У Јасеновцу је данас обележен Дан сећања на жртве геноцида тог усташког концентрационог логора, у спомен на 22. април 1945. године, када је само 127 логораша, од преосталих 1.075, успело да се домогне слободе.
Хрватска је била једина земља на свету која је имала логор за истребљење деце. Утврђено је да је међу јасеновачким жртвама било 110.000 деце испод 14 година старости
„Олуја“ у којој је прогоњен, мучен и убијан српски народ у Хрватској траје много дуже него што су то августовски дани 1995. године.
Затворише врата и спустише ону тешку резу. Она је стравично треснула у своје лежиште, врло гласно, јер је у вагону владао мук, као да никога нема.
Милан Басташић једини преживели од 77 српских дечака са Билогоре у „Јасеновацу“. Шаранова јама код Јадовна и јасеновачки ужаси оставили ране које вапе за истином