НАТО агресија – 20 година погрома

(24. март 1999. – 24. март 2019.)

20 година погрома

Песник: Миле Ромчевић

Свакога Србина боли,
све и бомба што паде,
„шта смо коме скривили,
зашто нам ово раде?”

Био сам дијете, али
памтим све твоје гранате,
слушај ме добро, фукаро,
страшна је пресуда за те.

Будим се сав у зноју,
још имам ноћне море,
док живим, све ћу вас клети,
вас нато агресоре.

Када се сјетим тога,
мени се одмах слоши,
коме је сметала једна,
невина душа на ноши.

Претрнем сав по тијелу,
од оних звука сирене,
када сте убили Милицу,
ко да сте убили мене.

Пупољак није процвјет’о,
није се успио спасти,
а тек је требала безбрижно,
ко друга дјеца расти.

Причам у име народа,
свих што се са мном слажу,
исто ти тако не праштам,
с Кошара мртву стражу.

Рађе бих руку на себе,
рађе у живо блато,
него ли с вама шуров’о,
расп’о се, да Бог да, нато!




Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *