Ко издају Косова потпише, белог дана не видио више

Песник: Василије од Семберије


Урош Предић – Косовка девојка

Југовићи ту су пали,
гавранови заграктали,
носе руку Дамјанову,
и његову љубу зову.

Ту је Лазар главу дао,
Богдан децу жртвовао,
деветоро нека знају,
и десети он на крају.

Обилић је ту султана,
од учкура до гркљана,
љутим мачем распорио,
е како се тај борио.

Ту су српске задужбине,
ту су жртве и судбине,
Грачаница и Дечани,
ко руку да опогани.

Из гробова преци зову,
што осташе на Косову,
сачувајте потомцима,
свету земљу Душанову.

Манастире и олтаре,
све светиње српске старе,
ми смо вама сачували,
никоме их нисмо дали.

Има л’ изрод међ Србима,
да покорно главом клима,
и Косово, рану љуту,
да поклони арнауту.




1 коментар

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *