Храбри дјечак са пушком у руци

Аутор: Петар Бурсаћ

Један дјечак из Карина,
Ни браду није им’о.
Дјете великог срца,
Звали су га Мимо.

Бјеше зима студена,
У планини завијали вуци.
Чувао је двије сестре,
Са пушком у руци.

Милијана и Смиљана,
Тако су се звале.
Дјечакове малене руке,
Ђедовину нису дале.

Уперио је дјечак пушку,
Није хтео да се плаши.
Неко рече не пуцај,
Ми смо, дјете, наши.

Један војник приђе,
Мали није вјеровао.
Значку црвене звезде,
Момак му је показао.

Погледа га тада благо,
Пита јесу ли то делије.
А момак рече јесте,
И сузу у оку крије.

Две малене дјевојчице,
Чувао је тада мали.
Паде суза низ лице,
Такви су велики остали.

Пјесма прати причу командира Мирослава Милинара те ратне зиме 1993. године
Не пуцај, ми смо наши!




Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *