Пише: Саша Ћулибрк
Црн се барјак над вам вије,
због вас многа суза лије,
Божји кантар све вам мери,
отпали сте ви у вери.
Кријете се иза Бога,
Криста, Луне, новца свога…
крв невиних реком тече,
рука „верних“ главе сече.
Имате ли деце ваше,
греси бројни дал’ вас плаше?
Плаћаће вам и потомци,
сви унуци и синовци.
Имал’ у том лепо ишта,
док рушите родилишта,
док палите светилишта
и водите на стратишта.
Бог да прости, све те кости,
побацане из пакости,
на дну неке јаме жуте,
чедо јоште држи скуте.
Деца ништа нису крива,
да вас није сад би жива,
радовала и надала,
и дизала и падала…
Вашој деци срећу желим,
а вама смрт, срцем целим,
због тог греха нек испаштам,
ја вам децу не опраштам!
