Ко то тамо пева?

Пише: Бошко Козарски, оснивач Српско-руског центра

Иако је сам по себи мото-скуп „Ноћних вукова“ био веома успешан, велика ствар је и то што су тачку на сабор одабраних ставили група „357“ и Никола Хаџи Николић, чије песме носе поруке човекољубља и родољубља, и то што је „пастирски рокенрол“ замењен тврдим звуком и речима Истине.

Иако смо и даље на ивици да од славног народа постанемо обично стадо оваца, наду у васкрс рода нашега буди својврсни музички бунт против свега трулог и пролазног.

Група „357“ представља суштинску супротност од свега што можете наћи на средњим странама ових новина и портала, од онога што се емитује у прајм-тајму националних емитера, од свега што се сервира омладини, коју очигледно плански треба нахранити менталним џанк-фудом да би отупела, ослепела и самим тим изгубила из вида светлост коју следимо.

Управо због таквог, континуираног засипања смећа на ментални склоп младих у Србији, не чуди чињеница да се на овом спектакуларном концерту у двомилионском Београду, на својеврсној рокенрол литургији, појавило тек око хиљаду људи. Међутим, то не треба да нас обесхрабрује! Много је позваних, а мало је одабраних.

Еј, човече, хиљаду одабраних на једном месту из гласа заветно певају о Космету, обећавајући нови Газиместан. Из хиљаду грла у центру престонице једногласно се чују речи владике Николаја, позивајући освешћене на покајање, на спасење. Хиљаду одабраних громогласно најављује „Дан Светог Илије“, који је изгледа одлучио да пропрати овај концерт и заустави вишедневне грмљавине које су претходиле овом догађају.

Просто је невероватно да се до сада није јавила ниједна невладина организација да искаже протест због промовисања православља и родољубља, тако поносног, не марећи за осећања отпадника и издајника.

Управо овакви догађаји и људи сабрани на њима чувају тај пламен трајања, ту бакљу коју музика групе „357“ потпаљује изнова сваким стихом, сваком нотом, додајући трубни знак за јуриш. Држи ту бакљу! Ако којим случајем до сада ниси слушао песме ове групе, изгуглај, послушај, па и созрецавај. Чему ти иначе служи вај-фај? Истински селфи није на Инстаграму, већ у огледалу кад упалиш поменуту бакљу. Како ти се чини одраз лица свога?

 

Ало




Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *