Милан Ракић на Косову
Наш велики песник Милан Ракић са места конзула у Приштини, пише: „Оставио сам конзулат у коме више нисам имао шта да радим, па сам узео пушку. Дакле избисмо на само место Косовске битке.
Чекајући Видовдан
Грачаница већ данас сјаји и дочекује дан којем не треба датум да би га познао, као што од оца не тражиш личну карту да би се уверио да је ту, иако га видиш. Дан који сваки пут сване исто, а замине по рефлексији наших дела.
Ко то тамо пева?
Иако је сам по себи мото-скуп „Ноћних вукова“ био веома успешан, велика ствар је и то што су тачку на сабор одабраних ставили група „357“ и Никола Хаџи Николић, чије песме носе поруке човекољубља и родољубља, и то што је „пастирски рокенрол“ замењен тврдим звуком и речима Истине.
Лазарева клетва
Ко је Србин и србскога рода, И од србске крви и колена, А не дошао у бој на Косово, Од срца не имао порода, Ни мушкога ни девојачкога, Од руке му ништа не родило, Рујно вино ни пшеница бела, Рђом капо док му је колена.