Епархија будимљанско-никшићка позива све људе добре воље да присуствују свечаном обележавању великог јубилеја – 800 година постојања манастира Ђурђеви Ступови надомак Берана. Свечаност ће бити уприличена 4. августа 2013. године, на дан Свете Магдалене.
Славимо осамстоту по реду славу ове светиње, готово толико и од оснивања епископије. Сећамо се наших светих добротвора, епископа који су овде столовали, игумана, свештенослужитеља, мученика који су овде бранили светињу.
Помињемо се великих страдања овог светог манастира, чија историја је заправо продужена биографија, мученичка, његовог небеског заштитника Светога Георгија Победоносца. Овај манастир јесте много пута страдао, али је и васкрсавао и он носи силу васкрсења. Сваки пут се обновио и изнова пропојао, као што је изнова пропојала и обновила се Епископија Будимљанска.
Овако је на Ђурђевдан после свечане литургије коју је служио са владиком липљанским Јованом, иначе викарним епископом патријарха Иринеја, беседио епископ будмљанско-никшићки, Јоаникије, на слави манастира Ђурђеви ступови, чиме су почеле „Ђурђевданске свечаности”, којима је почело свечано обележавање великог јубилеја – 800 година овог манастира надомак Берана.
Подсећајући на то да је ову светињу подигао синовац великога Стефана Немање, син његовог брата Тихомира, велики жупан Првослав, владика Јоаникије је нагласио да је Студеница прва, „а после су настајале дивне светиње рода нашега Жича и овај манастир”.
– Обнова ове светиње још није завршена. Све године су јубиларне до 2019. године, када ће се напунити осам векова Епископије будимљанске – казао је владика Јоаникије, најављујући велику прославу осам векова манастира за 4. август, на дан Свете Магдалине.
МАНАСТИР МУЧЕНИК
– Од мученичке смрти митрополита будимљанског Пајсија Колашиновића кога су Турци живог одрали на вратима манастира 1653. године па све до друге деценије двадесетог века нису престајала страдања ове светиње. После Друге сеобе Срба цела Будимљанска жупа и Полимље укључујући и манастир Ђурђеве Ступове претрпели су незапамћена паљења и рушења светиња и домова. Због тога у манастиру се неколико наредних деценија „није појало”. Од Карађорђевог устанка до ослобођења 1912. године пет пута је рушен и паљен. После свих страдања обнављан је и изнова започињао свој живот. Васкрсавао је из пепела да сабере, утеши и охрабри страдални српски православни народ ових непокорних гора, објашњава епископ Јоаникије, због чега ову светињу називају и „манастир мученик”.
– Славимо овај дан са нашим народом, заједно са добротворима нашим. Власт до сада није томе значајно помогла. Ако буду спремни да помогну спремни смо то да прихватимо и испоштујемо. Учинићемо им места, али ми се ослањамо на Бога и народ. Молимо се Богу за све, молимо се и за власт – дај боже да буде боље и у Црној Гори и у свим земљама наше велике отаџбине – казао је владика Јоаникије захваљујући се Јовану Лончару и његовом сину Ђорђу, кумовима и домаћинима манастирске славе, који живе у Чикагу одакле су дошли да би припремили трпезу љубави за неколико хиљада Беранаца и гостију који су дошли да се поклоне великом јубилеју манастира.
– Одавде су Васојевићи све до Шумадије проносили барјак слободе. Одавде је засијала слобода први пут после вишевековног ропства. Нимало случајно, овде где је Свети Георгије благословио све, тако је обновио нас, наш народ, државу, нашу цркву, казао је у свом „слову” епископ липљански Јован, поздрављајући верни народ, у ком је био и амбасадор Србије у Црној Гори Зоран Лутовац.
Челника Берана и државе, чији председник Филип Вујановић је председник Одбора за обележавање 800 година трајања манастира није било, као ни на свечаној Ђурђевданској академији, уприличеној поводом великог јубилеја манастира у коме је Свети Сава 1219. године основао Епископију будимљанску, четврту од осам, колико их је први српски светитељ основао.
СТИХОВИ КРАЉА НИКОЛЕ
Први и једини краљ Црне Горе, Никола Петровић, за Будимљанску жупу и манастир је написао „да су стожер Рашкој земљи и китна јој перјаница”.
– Ти епски интонирани стихови краља Николе из његовог „Васојевићког кола” ослоњени су на богато наслеђе Немањића у старој Рашкој и њене западне светиње Ђурђеве ступове. Васојевићи одавно негују бајковито предање да су од рода Немањића, а та прича била је још убедљивија са истицањем немањићке задужбине Ђурђевих ступова као саборне светиње у Васојевићима. Епска традиција коју је добро разумевао краљ Никола дубоко је укорењена у души народа. Она је незамислива без дубоког памћења, старих светиња и легендарних јунака чиме обилује и поезија књаза.
– Краљ Никола, иако просвећени владар, имао је епско надахнуће и кад је певао и кад је ратовао. То надахнуће носило је и њега и народ кад је пре сто година с песмом ослобађао Ђурђеве ступове, Пећку патријаршију, Дечане и остале светиње у старој Рашкој и Метохији, што је несумњиво најсветлији венац његове владавине и делимично испуњење његовог и свенародног завета који је саопштио у химни „Онамо онамо” – објашњава владика Јоаникије.
