Прође и тај „историјски“, „револуционарни“ јучерашњи дан. Онај који смо чекали све од Карађорђа и 1804. године, па до јуче! И, једва дочекали. Дан у коме смо, коначно, нашли свој пут! Отворише се поглавља, јавише синоћ из Брисела да више нисмо у чекаоници него смо се „укрцали у воз за Европску унију“! Кренули на, како рекоше, боже ме опрости, „неповратни пут“. На пут, дакле, са ког нема повратка!
Поновљена изјава председника Владе Србије, дата уочи годишњице страдања српских младића у кафићу Панда у Пећи 1998. године, да иза овог злочина стоје српске безбедоносне структуре је монструозна оптужба упућена пре свега према српском народу и српској држави.
Два авиона C-17 Globemaster америчког војног ваздухопловства данас су слетела на нишки аеродром „Константин Велики“.
То што је морао да изиграва НАТО пајаца, шта да се ради. Вођа им је саопштио још пре него је зајахао Србију, да се све оно што је претходна, „жута“ властодржачка гарнитура потписала „мора поштовати“. Јер, је л’ те, они су „одговорни пред међународном заједницом и према преузетим обавезама“. (Иако не постоје никакве обавезе на штету државе и народа, поготову не оне противуставне, од којих се не може одустати. И то у складу са међународним правом и праксом).
Срби требају бити поносни јер су једини народ који се деведесетих храбро супротставио америчком империјализму, онда кад су Америка и НАТО били на врхунцу моћи, а Срби сами, без и једног јединог савезника.
Издвојите пет минута и послушајте децу са Косова и Метохије, која су била гости емисије „Моја Србија“.
Саша Петровић из Гораждевца и његових петоро чељади, комшинка Милунка Букумирић, Колашинци, Вуксановићи, преживели су јутрос у зору оружани напад Албанаца на њихове куће, на њихову имовину. Рафалима из аутоматских пушака разорен је споменик жртвама НАТО бомбардовања у њиховом селу, шарали су рафали по њиховим домовима, срећом па су Петровићи спавали у собама на другој страни улице.
Бивши вођа шиптарске терористичка банде, такозване ОВК, Назми Ајети убијен је у селу Милошево код Обилића, приликом сукоба са једним лицем, за којим полиција трага.
Премијер је ишао добровољно на полиграф, на чудну справу која пролази још само у земљи Србији и вероватно по разноразним доминионима јужно од 40-те паралеле. И нигде више. Справа која нема апсолутно никаквог значаја у кривично-процесним радњама када дође до подизања оптужнице и крене суђење.
Отворенa разгледница, српској, политичкој багри и одвратном западном олошу…
Босна и Херцеговина, Рашка област и Косово су критичне тачке Балкана за илегалну трговину оружјем.
Моје име је Никола Јовић. Имам 19 година. Студент сам прве године Факултета политичких наука, смера међународне политике. Ово што ћете читати је моје сведочење о догађају који се недавно одиграо на мом факултету. Потписујем и стојим иза сваке речи, наравно ако сви они који овај текст буду објављивали обаве то у целости, без икаквог цензурисања и дописивања.
Отворено писмо генералном секретару НАТО алијансе од грађанина Србије који је преживео бомбардовање и бившег студента факултета који је јуче посетио.
Оног тренутка када се министар правде у Влади Републике Србије, Никола Селаковић, обратио пре неку ноћ у име фантомског „Бироа за кординацију служби“ (ваљда је преузео команду по одлуци свог шефа, шта ли) истраумираној српској јавности (након провидно изведене „Гладио“ субверзивне терористичке операције у Паризу), већина грађана је могла коначно да се препусти „мирном“ сну. Макар они напредњачко-еспеесовске провенијенције.
Игуманија манастира Пећка патријаршија мати Февронија преминула је у 94. години. Литургија и помен служиће се 20. новембра у манастирском храму Покрова Пресвете Богородице, а монашко опело и сахрана биће одржани истог дана.
Србија у геополитичком распореду снага већ постаје резервна земља и карантин за мигранте пред вратима ЕУ
Данас се навршило шест година од смрти Патријарха српског Павла, који је био омиљен међу народом због своје скромности и истинољубивости.
Да ли нас онај Шиптар што ломи крст на врху цркве, опомиње на тај исти Крст, који смо заборавили, свакако на суровији начин?
Меко окупирана (али окупирана) Србија је поодавно земља чуда. Како држати збуњени народ у неизвесности, давати му лажну наду и преводити жедног преко воде, најоригиналније је показала недавна званична посета врховних српских дужносника Руској Федерацији.
Писао је Душко Радовић да су многи неспособни далеко догурали: неспособни могу радити све, док способни раде само оно што умеју. Колико глупости још Вучић треба да уради у наше име док не оде са власти?
