Како је српски „калашњиков“ завршио у рукама терориста у Паризу?
Пише: Сандра Черин
Босна и Херцеговина, Рашка област и Косово су критичне тачке Балкана за илегалну трговину оружјем.
Крагујевачка „Застава оружје“ је, као врло респектабилна фабрика на Балкану, била главни произвођач аутоматског оружја за бившу ЈНА, а и данас је главни произвођач за Војску Србије. У војним складиштима и касарнама у Словенији, Хрватској и БиХ било је доста оружја, а имајући у виду да је деведесете године прошлог века обележило више грађанских ратова на просторима бивше Југославије, постоји могућност да оружје које је заостало из тог периода заврши или у рукама припадника организованог криминала или терориста, каже за Спутњик бивши шеф БИА Андреја Савић.
Директор фабрике „Застава оружје“ Милојко Брзаковић потврдио је да је више комада оружја, које су користили исламисти у терористичким нападима у Паризу 13. новембра, произведено у тој крагујевачкој фабрици пре распада бивше Југославије.
Да је српско оружје коришћено у терористичким нападима у Паризу, најпре на редакцију листа „Шарли ебдо“, а затим и у недавном крвавом пиру терориста на неколико локација у Паризу, за проф. др Андреју Савића са Академије за дипломатију и безбедност, није изненађење.
„Крагујевачка ’Застава оружје‘ је, као врло респектабилна фабрика на Балкану, била главни произвођач аутоматског оружја за бившу ЈНА, а и данас је главни произвођач за Војску Србије. У војним складиштима и касарнама у Словенији, Хрватској и БиХ било је доста оружја, а имајући у виду да је деведесетих година прошлог века било више грађанских ратова на просторима бивше Југославије, наравно да постоји могућност да оружје које је заостало из тог периода заврши или у рукама припадника организованог криминала или терориста“, каже Савић за Спутњик.
Он подсећа да је почетак дезинтеграције бивше Југославије био обележен и запленом тих складишта оружја од стране припадника територијалне одбране екс-југословенских република.
„Косово је врло интересантно јер је комплетно наоружање бивше Ослободилачке војске Косова деведесетих година чинила и кинеска верзија ’калашњикова‘. Такође, када је дошло до коначне разградње Југославије, међусобним договором земаља, македонској војсци, која је тада била у формирању, у знатној мери је остављено оно што је бивша ЈНА имала на том простору“, каже Савић.
Да је Балкан посебно интересантан простор са којег терористи у Европи набављају оружје сматра и проф. др Милан Пашански из Форума за истраживање међународног тероризма.
„Разне паравојне формације и криминалистичке организације, које имају залихе оружја заосталог из минулих ратова, неретко га продају за попуњавање својих фондова или чак поклањају идеолошким истомишљеницима“, каже Пашански за Спутњик.
Критичне тачке
Лист „Интернешенел бизнис тајмс“ својевремено је навео да је на Косову шверц оружја свеприсутан, цитирајући при томе изјаву једног косовског шверцера који је 2007. године рекао да се „калашњиков“ произведен у Кини може купити у његовом граду за само 250 евра, а у суседној Албанији за 50 евра. Медији су извештавали и да је пет држављана БиХ са једаним држављанином Француске ухапшено у околини Париза у априлу 2013. године због сумње да су умешани у међународни шверц оружја. Такође, у сарадњи за француским безбедносним агенцијама, припадници босанске Државне агенције за истраге и заштиту (СИПА) су 2013. и 2014. године извели акције у којима су извршени претреси широм БиХ због кријумчарења оружја у Француску.
Проф. Андреја Савић као критичне зоне на Балкану, у смислу илегалне трговине оружјем, истиче БиХ, Косово и Рашку област Србије.
„Озбиљне претње, опасности и неизвесност леже на простору Косова, где је култ оружја веома развијен и где имате пуно наоружања свих врста и модела. Прецизни подаци о томе ко све располаже оружјем и у којим количинама, међутим, не постоје. Такође, чини ми се да је Рашка област Србије, као простор где се испољава вехабијски покрет, са доминантном бошњачком популацијом и везом са БиХ, такође ризична, јер не постоји детаљан увид и евиденција о располагању оружјем од стране становништва“, упозорава Савић.
Андреја Савић наводи и неке потезе које су државе у региону предузимале како би смањиле или контролсале илегално наоружавање становништва.
„Србија је доста учинила на смањењу илегалног наоружања у својој популацији. Пре неколико година изведена је једна шира акција која је предвиђала амнестију за оне који су враћали оружје, кратке и дуге цеви и муницију. Међутим, имам утисак да у неким државама у региону то није био чест случај, нарочито када је реч о БиХ“, истиче Савић.
Он објашњава да у БиХ, нарочито у Федерацији, постоје џихадисти који су ′90-их учествовали у ратним сукобима на том простору, а који су на основу заслуга и мешовитих бракова остали да живе у БиХ.
„Тако да све оно што се данас догађа, бројни примери организованог криминала и терористички акти који се спорадично јављају у тој држави, указује да државне структуре на том простору немају евиденцију нити увид у располагање оружјем од стране становништва“, напомиње Савић.
Сличног става је и проф. Милан Пашански.
„Босна је најиндикативнија због вехабистичких центара, у којима сасвим сигурно има пуно различитог наоружања. Логично је претпоставити да из центара за обуку вехабиста оружје иде даље, поклања се или продаје истомишљеницима, а заузврат се добија новац или логистичка подршка у извршењу терористичких аката“, објашњава Пашански.
Трговина оружјем доноси огроман профит
Саговорници Спутњика слажу се да је илегална трговина оружјем један од најпрофитабилнијих бизниса. Кријумчарено оружје је често сакривено у товарима за које постоји дозвола или се преноси у малим количинама приватним аутомобилима или возилима јавног саобраћаја. У шверц оружјем су укључене међународне мреже које се баве и трговином људима и дрогом.
„Видимо да се чак и преко интернета у Европи продају разне врсте оружја. Промет наркотика и илегални промет оружја углавном користи сличне или чак исте коридоре за транспорт, а циљно тржиште је Европа, као економски најразвијенији део“, објашњава Савић.
Према његовом мишљењу, путеви трговине наоружањем су нешто што мора бити у мониторингу међународне заједнице, а ту су кључне установе Интерпол и Европол, које морају пратити токове оружја у сарадњи са националним канцеларијама полиција различитих европских држава.
Спутњик
sto se mucite odaklen u hrvatskoj je ostalo treci dijo titinog oruzja u bosni 20 posto u makedoniji 100 / posto na kosovu 40 posto crna gora 100/ posto i tojre to braco moja iz jugoslavije