Русија је спремна да у Србију пошаље два авиона Ил-76 и хеликоптер Бо-105 министарства за ванредне ситуације, аеромобилну групу Центра за посебно ризичне спасилачке операције „Лидер“ и аеромобилну спасилачку јединицу „Центроспас” са аеромобилном болницом и потребном опремом.
Био сам убуђен да ћу десетинама текстова из прошле и ове године о такозваној (и непостојећој) војној неутралности, као и о НАТО програму „Партнерство за мир“ којим нас је Алијанса окупационо умрежила, успети да сувим чињеницама разобличим две вероватно највеће и најподмуклије преваре у историји Србије.
Повод за ову колумну је текст једног од водећих режимских аналитичара – Драгомира Анђелковића, који је објављен у „Вечерњим новостима“ 23. фебруара под насловом „Нова НАТО замка“. Е, сада, неко ће запитати – због чега перјаница режима заслужује било какву пажњу и трошење времена, када нам је преко главе дневно коментарисање Вучића и његових министара?
Одувек су ми симпатични ти разни београдски центри, организације, факултети, надземни и подземни бирои и канцеларије за – евроатлантске студије, интеграције, ситуације и организације и томе слично. Што би рекао народ у мом крају – ни стра’ ни образа!
Погибија двоје службеника српске амбасаде у Либији дешава се у позадини покушаја Запада да ту исту Србију увуче у НАТО, што је својеврсно наметање стокхолмског синдрома, када жртве терате да вас заволе, оценила је портпаролка Министарства спољних послова Русије Марија Захарова.
Имајући у виду да је озваничена окупација Србије и да је председник велеиздајничким чином одобрио капитулацију, ПОКРЕТ сматра да је време за радикалније методе.
Србија, ових дана, сва радосна и у својој традиционалној народној ношњи плеше посмртни валцер у част још једне, своје, неопеване штеточине коју је гостила цео један дипломатски мандат.
Док читаоци буду бистрили овај анти–НАТО осврт, у исто време ће у Народној скупштини Републике Србије увелико тећи конструктивни хвалоспеви и једнообразни монолози, тачније срцепарајући рецитали еврофанатизованих посланика – западних и домаћих плаћеника, о „Закону о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Организације НАТО за подршку и набавку (NSPO) о сарадњи у области логистичке подршке“.
А Србији оставите да живи по најсавременијем моделу управљања и уређивања друштва и државе - Светосављу и да аргументовано, основано по свим аспектима ужива поверење и у срадарњи са Руском Федерацијом.
На благом ветру жути лист плеше, свратих до храма недеља беше, жељан одмора и духовног мира, отворих врата од манастира. А унутра на крилима таме, као да не марећи за ме, скупљајући своје јаде и боли угледах старца где Бога моли.
Политички дебили, политички кретени, политички идиоти – то нису увреде за оне сподобе које се баве политиком. ...То је дијагноза демонизованог духа. Форма празнине. Стање девијантне свести и ретардираног карактера.
У данима када глобални догађаји узимају све већи историјски замах, а светске силе добрано утврђују своје ровове, Србија, традиционално, не пропушта прилику да пропусти прилику.
Не постоји ниједан споразум којим се администрација у Приштини на нешто условљава. Та квазидржава на простору јужне српске покрајине део је геополитичког пројекта.
Да ли су свесни напредњачки, еспеесовски али и сви остали скупштински окупациони намештеници, који су 18. јануара ове године дан и ноћ расправљали о новом „Закону о полицији“, да су у ствари понављали мантре које је склепао врхунски британски обавештајац највише категорије, један од резидената „Secret Intelligence Servicа“ на Балкану и посебно у Србији, др Амадео Воткинс, званични специјални саветник министра унутрашњих послова Републике Србије?
Блогерка Милијана Барјактаревић и ауторка књиге „Писање уз ветар“, најавила је на свом Фејсбук профилу одлазак из земље, а разлози због којих је то одлучила уздрмали су друштвене мреже.
Ако Вашингтон испоручи Загребу ракете земља-земља домета од 300 километара Србија ће морати да набави од Русије адекватно противоружје. Ту дилеме више нема, иако ће то Србију коштати мање, или више пара. Ако се Америка одлучи на такав корак, јер без политичке сагласности САД Хрватска не може добити те ракете, онда је то јасна америчка политичка и војна порука Београду.
Крајем 1915. године српска војска, државни врх и део народа повлачили су се преко албанских и црногорских планина, у изузетно суровим условима – суочавали су се ниским спољним температурама, глађу, болестима, исцрпљеношћу, непријатељским нападима.