Пише: Томислав Црнојевић
Србија, ових дана, сва радосна и у својој традиционалној народној ношњи плеше посмртни валцер у част још једне, своје, неопеване штеточине коју је гостила цео један дипломатски мандат.
Томислав Црнојевић
…Наиме, у нашој се земљи окончава још једна, морбидна, политичка каријера. Још једном америчком амбасадору гледаћемо у леђа, упркос томе што нисмо могли да га гледамо у очи док је био међу нама – а све то, од мржње и гађења које осећамо према том презреном створу!
Сада је, најзад, дошао и тај тренутак општенародне радости који, до душе, неће дуго потрајати. Јер, после те политичке карикатуре, долази нам још гори накарадни цртеж за којег кажу да је „експерт за Русију“!
Иако ми је тешко да им изговарам имена од неописиве гнусобе коју осећам према тим, биолошким, утварама – мораћу, ипак, да попустим пред сопственим принципом!
Елем, одлази Мајкл Кирби – а долази сподоба која у свом имену и презимену има чак и средње слово, а зове се сходно духовној црти свог карактера Кајл Р. Скот.
…Ето нам још једног скота у нашем политичком животу – као да их мало имамо!
…Поред толико скотова и опаких, обезељуђених, патогених сморова само нам је још овај амерички „Скот“ фалио!
…Дегутанто и огавно!
…Просто, надима на прдеж и тера на повраћање!
Док, интимно, одајем признање свом чедном усхићењу што честити народ у Србији неће више свакодневно морати да гледа ту одвратну, америчку, кирбијевску њушку – истовремено осећам дубоко разочарење што ће на место те англосаксонске гњиде доћи друга англиканска гњида да нам загорчава ионако већ неподношљиво горку свакодневицу.
Ово је још један доказ да људски безобразлук, људски простаклук, људско зло и људско проклетство немају граница!
Док пишем све ово, осећем присуство Бога у себи и неколико пута одлазим до огледала да се погледам у лице. Свесно прекидам писање и сам са собом разговарам. Свађам се са својим егом и грехом у себи, отворено се питајући:
…„Има ли, човек у мени, право на мржњу према злу?
…Имам ли право изустити тешку реч против лакоће увреда које се упућују на адресу мог биолошког идентитета и народа којем припадам?
…Имам ли право да јавно искажем своје искрено мишљење о својим грозоморним непријатељима, чији је интерес обрнуто пропорционалн мојем и нацији којој припадам?!
…И, имам ли право да јачем од себе проклету матер јебем, кад му већ ништа друго не могу, па макар ме то коштало – штакоштало?!!
…Имам ли право да се заштитим речју и омраженом истином овога света, коју мало ко међу нама поднети може?!
…И, имам ли право да будем чак и вулгаран у нарацији својој, кад већ живим у овом свету вулгарности који тако немилосрдно и простачки обесмишљава сваку истину, а проклету лаж у небеске звезде кује?!
…Имам ли ја право на своју вољу, свој лични избор и властити одабир свог животног принципа – да служим Богу како знам и умем, па макар и невешто?! Уосталом, зар и то није боље него ли подилазити ђаволу лепим речима и ласкањем?!“
Ја знам да кроз себе не говорим само ја, већ хиљаде људи и очајних душа (можда и милиони), велики број оних који мисле исто али немају умеђа, живаца и стрпљења да пишу о томе.
…И зато, молим те Господе да ми опростиш сваку моју вулгарност – јер, ја нисам светац већ грешни раб Твој! Само један из масе, један из крда и чопора, људског, којем нуде бољи свет – а у пропаст га терају!
…Ја сам онај, Боже, којем се можда и не радујеш превише – јер, зликовци нас убеђују, а неретко и црквени ауторитети, да си милостивији и блажи према нашим убицама него према жртвама које издишу са Твојим именом на уснама својим! (…Знате ону сатанску фразу: „Грешници су Богу милији од праведника!“)
Али, није ми то важно – јер, ја ничим не тргујем! Нити с обећањем и понудама ђавола црног, као ни с Тобом, свемогућим и светим – па макар и довека скапавао у сваком својем празном дану!
…Хмм, живети у Франкфурту – који изазов за пусту илузију у човеку?!!
…А, добро ми је мати у детињству зборила: „Иди, сине, куд те срце вуче! Иди тамо куд те очи воде! Иди онде куд те ноге носе! Само, једно добро знај – и на крај света да одеш од себе побећи нећеш! Задовољство и незадовољство увек ће ићи с тобом. Срећа није тамо где је човек тражи, већ у срцу које је не тражи!“
* * *
Србија, та неутешно тужна земља адаптирана у лудницу, ових се дана опрашта с још једним својим џелатом.
…Њено аутохтоно становништво и „констутивни народи“ који Србију, као државу, чине разапетом државом између пакла и безнађа, ових дана, по ко зна који пут у својој историји, жваче своју суву кору леба у небраном грожђу – зубе да поломимо вавољећи говна!
(…А, о „констутивним народима“ Србије тек ћу писати у следећем тексту, у намери да избегнем перверзну какофонију лудила и тако овом америчком „усисивачу за ђубре“ незаслужено не ускратим своју дужну посвету.)
Мајкл Кирби, амерички амбасадор Ватиканског луциферијата у Београду, са џаком за ђубре у својим крвавим рукама до рамена…
…Стигао је у наше животе из пизде материне, превалио мора и океане, само да би у нашу ионако већ похарану свакодневицу унео немир и згражање!
…Мало му је што нас је бомбардовао, па је сада још дошао да нас и зајебава! Овај људски смрад и олош, ова протестантска хуља и вуцибатина са „лиценцом“ америчког амбасадора и „усисивача за ђубре“, велики је пријатељ нашег домаћег зликовца на власти, тзв. премијера, Александра Вучића.
Поводом, такође, тзв. „Дана планете Земље“, што је одвратна америчка измишљотина, Мајкл Кирби, пријатељ над пријатељима издајничког окота Вучића, навукао је рукавице на своје крваве шаке и симболично очистио своју радиоактивну савест.
…Наводно, њему је стало да Србија буде чиста, па је решио да нам покаже своју „западну културу“ како се чисти свој дом „Милосрдног анђела“!
…И док су га његове подгузне новинарске муве сликале на сваком кораку те величанствено опскурне „еколошке мисије“, Мајкл Кирби је стоички подносио епитет живописног „усисивача за ђубре.“
Истина и Бог (а може и без Бога, када је тај сатански испрдак у питању), овај атлантистички дипломата са Дивљег Запада, није отишао у унутрашњост Србије да наша села очисти од касетних бомби. Али, зато је засукао рукаве и прожет невиђеном инспирацијом ухватио се у коштац са примитивним навикама некултурних Срба.
…И само што нас није убио са својим погледом пуног презира: „…Побогу, како смо тако јадни и неваспитани – бацамо смеће свуда око себе!“
…До душе, његовој мртвој савести не смета што је Србија преплављена уранијумским бомбама које је чак и лично он бацао, јер читав свој живот служи тим зликовачким одредима убица под кодираном шифром „НАТО“.
Овај проклети амерички бизароид, Мајкл Кирби, иначе проверено велики пријатељ антисрпског премијера и грозоморног издајника Вучића, без срама и стида скупљао је омоте од лизалица и „Сникерс“ чоколадица које су побацала наша деца – а није отишао на гроб Милице Ракић да се Богу помоли и поклони њеним невиним сенима!
…Неее, то проклето англосаксонско ђубре нема осећај са човечност – он нема способност кајања и осећаја гриже савести!
Једино што има – то је језик гмизавца и природу гмаза, биолошки конципирану против сваке људскости и убитачно окренуте против сваког човека и истинске хуманости!
…Вучићу – ендемски олошу и ниткове!
…Кирби – сотоно!!!
Дакле, сви смо као неми поред здравог ума а сапетог мишљења, и свако од нас сведочи о још једној својој срамоти. Амерички амбасадор, Мајкл Кирби, на српском бусену окончава своју дипломатску каријеру попут Монтгомерија, Мери Ворлик познатије као „Марице Урлик“ и осталог америчког политичког ђубрета; и гле чуда – одлази у пензију!
Тим, проклетим, аглосаксонским хијенама Србија дође као најатрактивнија курва изнад чијег одра доживаљвају свој сатански оргазам. Буљук политичке некрофилије америчке дипломатије, последњих година, све чешће окончава своју биографску онанију управо у Београду. У том, савременом, мегаполису српског издајничког гнезда у којем се легу све врсте кукавица и крволочних хијена, још једна политичка каријера англосаксонске лозе окончава свој смрдљиви политички пут.
И уместо да то мајмуноидно копиле испратимо кофом гована, читава Србија ћути. И сви новинари ћуте! А они који по нешто и кажу гледају да се бираним речима изразе о томе. Једино ја лајем, као да ме куја окотила а не матер људска!
…Да, лајем!
…Лајем, јер браним човека у себи!
…Лајем, јер хоћу да се разликујем од својих лоботомизованих савременика, који би радо дигли руку на ђавола – али како то учинити, кад се и сопствене сене плаше?!
…Лајем зато што имам обавезу према себи и свом карактеру, и знам да једино лајањем на зло и проклето уздижем себе изнад утварне врсте усраног хомосапиенса који сања једино о томе да мирно цркне у кревету. И ако може, обавезно, намиреног стомака!
…Боже, колико је разлога да се згрозиш над овом, јадном, људском врстом која би радо да ти приђе – али, само ако је могуће да ђавола не повреди!
Ево по којим ћемо прелестима и гадостима памтити америчког амбасадора, Мајкла Кирбија, ми који у Србији још увек нисмо навукли луђачку кошуљу на своја гурава леђа.
„Срби су помало шизофренични. Срце вас вуче ка Истоку, а глава усмерава ка Западу.“ Рече амерички дипломата – и, оде у пензију!
Мистер, Кирби, недостојни господине, нас срце не вуче на Исток. Ми смо „Исток“! Србија је „интегрално зрно“ источне филозофије поимања света. Наша држава, до душе, тренутно у одумирању, само се географски налази на западу Истока – и, то је чињеница која збуњује све необразоване политичаре што у наше животе улазе као луди каубоји са Дивљег Запада.
Мистер, Кирби, наше срце је руско, Срби су генетски компатибилни са Русима, ми пишемо истим писмом – ћирилицом. И језик нам је сличан. Србин и кад не зна да прича руски, он руски језик разуме бар 40 %. То је математички аксиом – исказ који се усваја без доказа.
…То је исто као када ти кажеш да си Американац са разбојничком и проклетом историјом. О томе нема расправе, ту нема опонирања. То је фундаментални постулат, егзактна геометријска теорема. И, нема расправе о „питагорином поучку“! Збир квадрата обе катете, једнак је броју квадрата хипотенузе – и ту је тачка!
…Рекох и понављам, о таквим стварима се не расправља. А кажем „поучак“, да би твој ментални склоп то лакше могао разумети – јер, ти боље капираш похрваћени српски језик од књижевног српског језика, иако си био амерички амбасадор у Србији а не Хрватској.
Бог је створио Земљу, а сотона Ватикан и Вавилон, Лондон и Америку!
…Ова карикатура не трпи никакво објашњење!
…Овде је свака реч, већ, одавно – покојна!
…Благо мртвима!!!
Да, хер мистер (и ова игра речи ти је блиска) – ти ништа ниси научио о Србима и Србији за све ово време твог узалудног дипломатовања у њиховом главном (издајничком) граду! Што би рекли Хрвати (опет они): „Мартин у Загреб – Мартин из Загреба!
…Срби то кажу много сликовитије: „Будала био – будала осто!“
Толико о нашем срцу. А што се главе тиче – није тачно ни то да нас она усмерава ка Западу. Србе ка Западу усмеравају само издајничке српске фукаре, те политичке хорде које су преотеле државу од народа.
Србе на Запад терају бруталном силом свог медијског корбача твоји српски јаничари које си купио за шаку усраних долара, Кирби, гаде, простачино и џукело!
…Да, смраде људски – ово је српско новинарство како ја пишем. Једино је то меродавна реторика и адекватан одговор твојој зликовачкој дипломатији за коју су те спремали на твојим сатанистичким колеџима. То је мој рационални одговор на твоје англосаксонско непријатељство, које не може да види само будала, и неће да примети једино онај кога сте платили да се лудим прави!
Али, Кирби – лешинару амерички, овај мој рукопис потписују милиони Срба, којима твој бачени уранијум још увек није разорио „мислеће дендрите“ у чеоном режњу.
И престани да се просераваш пред светом, престани више да једеш говна о нашем трошку – ждери их о свом!
Твоји, робовласнички медији (словима и бројем – сви до једног у Србији), перверзно и бесрамно без и једног атома савести, преносе твоју отровну лаж у етер и претварају је у тешко, радиоактивно олово писане речи. Мислиш да ћеш нас купити својом рептилском емоцијом!
Цвилиш пред српском јавношћу огавно дисонантном фреквенцијом, изјављујеш нам љубав сатане!
Кажеш: „Тужан сам што одлазим из Србије, али Србију и овај народ ћу понети у срцу!“
…Лажеш, којоте!!!
…Немаш ти срца!
…Немаш ни памети!
…Твоје образовање је манипулативно – такво ти је и понашање!
…Можда и јеси тужан што одлазиш из Србије, јер овде ти је било лепо. Био си окружен српским издајницима.
…Ждеро си и пио на српски рачун!
…Путово си Србијом о српском трошку!
…Јео си сир и кајмак са Каленић пијаце каквог нема ни у три твоја Њујорка!
…Твоја амбасадорска свита је вавољила наше јагоде и малине по багателној цени!
…И још си се „ценко“ са поштеним светом – бездушниче!
…Твоје су нам банке све узеле, а ти си се по Србији „ширио“ само на рачун камате, похаране и несретне српске клијентеле.
…Истина и Бог, то и није за чуђење, јер Срби већ традиционално финансирају своје убице и уништитеље.
Руски војници, специјалци, деминери, хероји, људине, браћа по крви, писму и језику, мајстори свог заната – назовимо их како год!
Руска фирма „Емеркорм“ спашава Србију. Ослобађа Србију од расутих касетних бомби и заузврат добија „велику“ подршку и захвалност српских квинслиншких медија.
…Тако, „Вечерње Новости“, у свом тексту од пре четири године, наглашавају како Србију од те страшне пошасти „спашавају странци“.
…До душе, Руси су послали своје људе, уступили своју технику, па чак и финасијски уложили 8 милиона евра за разминирање само једног дела територије тешко болесне Србије – а бестидни „српски медији“ пишу о томе како „странци разминиравају Србију.“
Благо оном ко стида нема и савест своју суши у пушници са свињском шварглом и сланином – тај ће се, довека, наљудовати са америчким ђаволом на гробу својих предака!
Нее, Србадијо – Руси нису овде да славе „Дан планете Земље“ као онај проклетник и несој из америчке амбасаде, који је управо ових дана окончао своју сатанско-дипломатску каријеру у највећем издајничком и антисрпском граду, Београду!
Руси су дошли да нам помогну, да преживимо овај холокауст којег је Кирбијева Америка починила над нашим животом и потомством!
…И, Руси нису странци – пизда вам материна, проклета!
…Јуде разсрпске, искариотске!!!
Руси су наши пријатељи, наша најближа својта, наша фамилија по крви, части и животу!
…Оно кирбијевско ђубре, онај амерички смрдоид је отворено агитовао против Русије усред Београда и безобразно се питао: …Шта ће Србима, Русија?!“
…А онда је Александар Вучић на то усхићено рекао како је „Кирби добар човек“!
…Ооо, отвори се земљо – и живе их прогутај, ту сатанску отпадију од које и ђаво у пакао бежи!!!
…О, Кирби, ништаријо белосветска!
…Паа, како кажеш да волиш Србе а ухапсио си једног „обичног човека“ само зато што ти је претио преко интернета!
…Где ти је витештво, твоје, англосаксонско?!
…Шта је са твојим „витезовима округлог стола“?!
…Па, усро си се на обично незадовољство једног српског несретника! Шта би било да те нападнемо нас десет, макар и вербално – преко зидних новина!
…О, Кирби, јајаро!!!
…Какав си ти то амбасадор, кад се плашиш обичне, јебене, претње, обичног, малог, ненаоружаног човека преко електронске поште?!
…О каквим нам то слободама причаш, о каквој демократији ронзаш – ајване!
…Видиш, сероњо, како је богат наш српски језик. Свакаквим епитетима сам те до сад „окитио“ а да се ни једном нисам поновио.
…А ти свој усрани „енлески“ зовеш светским језиком!
И не само што сте ухапсили човека од 42 године, већ су га твоји „српски медији“ идентификовали само иницијалима Н.Р.
…Па, није он малолетан да би му се скривало име. А још мање је гну и бизон са твоје фарме да би га твоје подгузне новинарске муве жигосале само иницијалима.
…Мислите да тако омаловажите српски гнев?!
…Мислите да човек без имена (само са иницијалима) мање вреди?!!
…Мислите да ћете скривањем идентитета оног ко се буни спречити побуну у слободном српском бићу – о, виии фуњаре и зликовци!!!
…Али, важно је да сте одспиновали своју утварну стварност. И мислите да сте обавили посао тиме што су све проклете новине у Србији преписале једна од друге исту реченицу – али, Боже мој, па „Н.Р. је већ познат полицијским органима.“
…А рецимо, чак, и да је тако – то, опет, ништа не значи!
…И Бранислав Нушић је био у затвору, и Ђура Јакшић је био у затвору, Гаврило Принцип је чак и умро у њему. Па, зар је то разлог за стид!
…Али, коме ја то говорим о историји Срба – зар, амбасадор америке (те земље која се у српском језику обавезно мора писати малим словом), зар том смору да објашњавам оно што његов амебални ум разумети не може?!!
Да, било је то у августу прошле године. И гле чуда, одједном смо сазнали да се потенцијални „вербални атентатор“ на америчког амбасадора зове Немања Ристић.
…Али,када смо сазнали?!
…Па, када је из затвора пребачен у лудницу, како је ми Срби од милоште зовемо. Дакле, тек када те из затвора преместе на психијатрију – тек онда стичеш право на свој, пуни, лични идентитет. Заиста демократски, амерички и изнад свега протестантски!
…Е, моји Срби, не знате ви шта је западна цивилизација!
…Мислили сте да је то Џон Вејн и фармерке које су нам „продали“ као свој браурозни модни бренд!
…Али, зајебали сте се, браћо!
Западна цивилизација нам је сада ушла у кућу, мамузама и ђоном развалила врата кућног огњишта – и сада нам свима пише дијагнозу за лудницу.
…Не зато што смо луди, већ зато што смо будале и говна па немамо муда да те варваре изујемо из њихових крвавих чизама!
…И нема нам спаса све док нам Лондон буде бирао председника, а у Парламенту Србије буду седели „лордови“ са Темзе!
Мајкл Кирби, не то није амбасадор Америке; још мање амбасадор америчког народа у Србији!
…Мајкл Кирби – то је ђаволова карикатура која виси у свести поремећене и корумпиране, политичке олигархије расрбљене Србије.
…Мајкл Кирби је синдром политичког лудила које нас систематски убија. То је жиг сатане на којег пристају само уклети и проклети међу нама – амбасадори туђих интереса!
Мајкл Кирби каже да нас воли, а земљу нам отима и од дедовине наше шиптарима прави државу!
…И каже да ће нас понети у свом срцу – вероватно мртве, јер живи му сметамо!
…Не, Мајкл Кирби није амерички дипломата! Њега се стиде сви мислећи Американци!
…Мајкл Кирби је осведочени српски непријатељ – трговац нашом несрећом!
…Мајкл Кирби – пенсилванијски лицемер!
…Ђубре једно, проклето!!!
Овај текст, којег још нисам завршио, није политички памфлет, још мање литерарна скрибоманија.
То је тужба коју пишем Богу у своје име, и име сваког честитог Србина!
…У име сваког честитог човека, без обзира на нацију, веру и расу!
…И, Бог нам је сведок да имамо посла са задриглим ђаволом!
…Али, како давно рече Александар Невски: „С нама је Бог!!!“
…Проклети ће рећи: „…Патетика!“
…А, ја проклетима кажем: „Цркни олошу – о, виии, ројеви подгузних мува ђавола проклетог!“
Помолимо се за спас душе, своје – бар, ми који нисмо у том јату срамоте!!!
Франкфурт; 29. јануар. 2016. на Часне вериге
