Пише: Томислав Црнојевић
Мантра је бајалица, а преведено на сленг огољеног српског живота – то је злокобна вибрација лажи којом се масовно трује наша свест.
Томислав Црнојевић
Мантра је сиктај отровне змије која своју жртву хипнотише страхом, да би јој без отпора зарила зубе у месо и без обзира на њену снагу са лакоћом је претворила у свој гмизави залогај.
Мантра је, у својој суштини, гласна молитва којом доминира људска реч. Међутим, над нашом свешћу у току је процес слуђивања. И есенцијални смисао мантре претворен је у своју екстремну супротност. На сцени наших преварених живота у току је брутална церемонија лажи. Дивљачка агресија манипулације, устремљена на свако мислеће биће и здраво расуђивање.
Мантра лажи заменила је мантру молитве као људске комуникације са Господом Богом. И сада смо у планетарном процесу демонизације духа, унутар којег се нужно раслојавамо на две супротставњене категорије људства – на Божије људе и ђавоље слуге. На верујући слој и безбожну отпадију, која „сутра“ неће скончати у паклу, већ ће се поново родити на бусену ове земаљске прашине у форми још једне опскурне паклене судбине. Јер, рај и пакао су овде на Земљи, само што то многи од нас освестили још нису.
Мантра лажи у нашем је свету попримила реторику „ђавоље адокатуре“. Или, како би рекли у Хрватској: „…Сви смо ми жртве „вражијег одвјетништва!“
Многи од нас, до душе, и нису баш нешто због тога несретни. Многи од нас, радећи за ђавола и у његову корист не виде себе на погрешном путу. Они припадају истој фамилији грозоте, без обзира на своје национално опредељење. Тако је немогуће а не приметити да следбенике људског бешчашћа не одређује национална припадност, нити расна одређеност.
У свим нацијама света постоје они који раде против Бога у себи, и у сваком народу под овом капом небеском постоје они који следе пут свог чистог образа.
Томислав Николић, председник Србије, дариватељ ордења за заслуге у домену велеиздаје земље, „пивски отварач“ спортских догађаја и пасионирани навијач српске репрезентације из дипломатских ложа широм света, а највише од свега – дипломирани правник!
…Или, поглавица „Лешинарово перо које лаже“?!
Заиста, дегутантно! Ружно и болесно!
…И, не знаш шта је бизарније – бити „Томислав Николић“, или писати о њему?!
Не, ја немам „желудац“ који може да свари све ово и из протеста према злу не желим више ништа рећи о овој митској агонији и том људском бићу у покушају.
…Отвори се земљо и узми нас к себи, када нам већ не дозвољаваш да газимо по теби ко разумни људи!!!
Па, погледајмо само у своје рођено двориште! Hије нам нужно да се навирујемо преко туђег плота. Колико је оних који се Србима представљају, а колико је међу нама несретних сподоба што служе разврату, похлепи и злоби?!
И „Србин“ је, у међувремену, постао мантра! Многи се крију иза „српства“ као свог матичног идентитета, иако немају никакве везе с његовом суштном. Јер, бити Србин није само национална одредница – већ и Божија обавеза. А колико нас има на том „светом путу“ ходочашћа ка Господу?!
…У сваком случају – довољно да опстанемо и надживимо свој изрод!
Србима, као и свим другим народима света, често, кроз њихову блудну „учитељицу живота“ (како историју од милоште зовемо) управљају њихови изроди, како исти ти народи не би приметили да се њима, заправо, влада из туђе кухиње ужаса.
Дакле, задржимо се у својем дворишту и хајде да погледамо на свој разрушени дом којег терорише чопор палих анђела!
„Србија више нема непријатеља!“
„Србија више никада неће ратовати!“
„Србија је суверена држава!“
„Просто ме је срамота како нас добро иде!“
„Наши пријатељи из Брисела!“
„Србија ће имати шведски стандард!“
…Све мантра за мантром!
…Мантра лажи исушује нам мозак.
…Мантра лажи претвара нас у зомбије – мртве људе који ходају; биолошке креатуре без икаквих личних и друштвених потреба, сем да слушају и ћуте.
…Мантра лажи истребљује нас као народ и убија у нама чак и одбрамбени инстинкт да преживимо, макар, и као животиње.
…Мантра лажи – та крволочна „молитва“ злу у себи, чини од нас армију простака, кукавица и хуља недостојних сваке Божије самилости!
…Мантра лажи у наше животе инсталира безумље и руши све мостове са Богом и смислом!
…Мантра лажи психолошко је оружје против сваке здраве памети и мислећих људи!
…Мантра лажи је немоћна ако злу не припадаш и молиш се Богу својим делима, а не само речима!
…Мантра лажи је тоалетни папир премазан отровом којег не смемо употребљавати, јер наш анус је, чак, и после обављене велике нужде – чистији од њега!
…Мантра лажи није „наш свет“ и припада само онима који је изговарају, и од њеног злочина убиру профит – ако је тај „профит“, уопште, нешто од чега проклети могу живети срећно!
…Мантра лажи – то су, у највећој мери, они који владају нама и јадно мисле да су нам поробили свест!
…Мантра лажи је ђаволов језик који не може омантрати ни једног човека којем је подарен Божији слух за живот!
* * *
„Србија више нема непријатеља!“
„Србија више никада неће ратовати!“
Томислав Николић, председник Србије
Може ли се иједно разумно биће сложити са овим речима, регуларно изабраног на нерегуларним изборима, за председника Србије?!
…Па, Господе Боже, питање рата није списак дечијих жеља, нити је реч о томе како „мали Ђокица“ види свет око себе.
Питање рата је ствар сурове нужности и неизбежног морања да се браниш, ако ти нека војска луђака насрне на голи живот.
Нико нормалан не воли да ратује, али свако нормалан мора да ратује ако је нападнут од зликовачке армије која је дошла да те пороби.
…Заиста, није ми јасно у чему је проблем и грех ако прихватиш објављени рат?
Можда у томе што данашњи „англосаксонско-католички освајач“ своје ратове више никоме не објављује, већ ти само уђе у „систем“ и провали у државу – а онда ти преко, твојих издајника, објави вест да више не постојиш?
…Да, одавно је већ заживело неписано правило да те поробљавају твојим људима, чију су лојалност купили за шаку бенефита и празних обећања која, вечито, газе и никад не испуњавају. Воле да се лудим праве, јер им се може – жртве им постају савезници!
Не, није Бог случајно благословио разарање Вавилона. Дубина моралног суноврата оних који су га „зидали“ беше застрашујућих размера – сходно томе је стигао и Божији гнев!
Господ је благословио и пад „Трећег рајха“, јер почињени злочини у име стварања ондашњег „новог светског поретка“ превазиђоше сваку меру Божијег трпљења.
Налазећи се у бесконачном циклусу вечитог писања нове историје и стварања бољег света по нацрту старих грехова, Србија се тренутно, опет, налази на згаришту потпуног безнађа. Срби као аутохтони народ државе Србије све више изумиру у процесу своје аутодеструкције, која је деценијама конструисана у највећој тајности њених непријатеља.
Принудни управник Србије, једног од најбизарнијих „концентрационих логора“ данашњице, Томислав Николић, у свом безумном виђењу стварности јавно и без стида лаже пред нашом, још увек и на срећу, недовољно помраченом свешћу: „…Србија више нема непријатеља!“
А онда, истог дана, а да ни сунце још није стигло до хоризонта – сви медији објаве, иако су режимски и чопоративно лају против народа, како су у Вуковару разбијене све табле на градским институцијама, писане ћирилицом.
…Заиста, егзактан доказ како „Србија више нема непријатеља!“
После неког времена испоруче нам из Хага, ко зна којег по реду мртвог генерала којег је та хашка инквизиција убила кроз перфидно смишљену „здравствену небригу“ – а, у српској свести још одзвања ова богохулна јерес како „Србија, више, нема непријатеља!“
Онда, државни секретар Америке (отворено непријатељске земље према Србији), Џон Кери, без длаке на језику и стида на образу, јавно и без икаквог дипломатског увијања дискретно заурла: „…Упркос нашој искреној сарадњи са српским властима, ми и даље подржавамо независност Косова!“
Томислав Николић на божијој служби у цркви
Србију, ових деценија, тресе невиђена хипокризија морала – људске се душе масовно претварају у материјалну трулеж, а људска тела преко ноћи попримају форму крпе којом се брише невина људска крв.
На горњој слици видимо шизофрени призор – врисак душе у телу које ћути! И сви смо сведоци феноменологије људског лудила, кад се некрст – крсти!
…Сви, јасно, препознајемо „богобојажљивог“ безбожника из личног интереса – овако мора да је изгледао и онај, Бараба, којег су Јудини саборци пустили са крста док су разапињали Исуса!
…На крају крајева, ако се на тренутак ослободим гнева који ме прожима док описујем ову политичку утвару и неморалну сподобу – намеће ми се безброј рационалних питања!
…Какав је то ментални склоп човека који у позним годинама свог живота промени своје моралне принципе и згази своје политичко уверење које је градио „читавог живота“?!
…И шта се то дешева у људском бићу да, тек, после шездесете године схвати како је претходних 59 провео у политичкој заблуди?!
…Заиста, како може да се осећа човек који је издао свој народ, преварио самога себе и брутално слагао милионе Срба који су му веровали као што је и Христос, својевремено, веровао Искариоту – а онда, бесрамно, уђе у цркву и моли се?
…Коме се моли?!
…За кога се моли?!!
…Зашто се моли?!!!
…И, може ли његова „молитва“ допрети до Онога коме је упућена?!
Томислав Николић је председник Србије са фалсификованом дипломом – а то значи да је човек са лажним идентитетом и мртвим кредибилитетом.
…И, таква људска креатура води једну државу?!
…Такав човек представља Србе пред светом и „бори се“ за њихов биолошки опстанак?!
…Паа, откуд му право и ко му је аминовао бенефит да се, такав какав јесте, без образа и карактера, рукује и љуби у образ са Путином?!
…Зар, такав издајник да нас брани од издаје – зар, он да Србију братими са Русијом?!!!
Господе, молим те, смилуј се над нашом срамотом – и, узми к себи оно што Ти припада!!!
Заиста „искрено“, до бола и јаука!
…Браво, Николићу – „србендо“, врли наш председниче и оче нације! „Србија, заиста, више нема непријатеља“ – једино у твојој дијаболичкој свести!
А сада су нам, опет, из Либије послали „службенике српске амбасаде“ у мртвачком ковчегу, као колатералну штету америчког бомбардовања – и, опет мантра, како „Срби немају непријатеља!!!“
…Да поновим још једном, убијени су „службеници српске амбасаде“ – како то увредљиво и бездушно звучи из отровног и смрдљивог пера, те развратне „српске тисковине“!
Дакле, док је Господ благосиљао погром над „Трећим немачким рајхом“ и вавилонском цивилизацијом, у међувремену је решио да благослови и безумље у Србији – све у нади да ће Срби, најзад, треснути о дно свом силином космоса, не би ли се пробудили из свог дубоког медвеђег сна и коначно схватили да имају непријатеља!
Зашто је наша свакодневица толико сурова, и зашто је Бог благословио безумље у Србији?!
…Паа, зато што су Срби допустили да безличне утваре униште њихов традиционални систем вреднсти, и зато што је Господ приметио да је у Србији угрожена критична маса оних људи који су спремни да се због „личног интереса“ боре против наметнутог безумља.
А ништа мање и зато што Србима жели дати до знања како је овај свет планетарна арена у којој се сваки појединац, свака породица, племе и народ морају изборити за свој биолошки опстанак – јер, живот је бескрајна и непрестана борба, сурови окршај хармоније и хаоса. Рат ума против безумља и рационалног смисла против ирационалног ништавила.
Бог нам тиме поручује да не смемо веровати у баналне мантре својих необразованих вођа и њихове, опскурне, корумпиране душе!
Поручује нам да непријатељи увек постоје, јер човек егзистира у противречном свету материјалне форме, која је често и вечито (по природи ствари) у сукобу са божанском етиком нашег духовног бића.
Горња слика је фотомонтажа чија је намера да се наруга председнику Србије, Томиславу Николићу, познатијем као четнички војвода и Шешељев кум.
…Међутим, нема те карикатуре, нема тог накарадног цртежа ни такве фотомонтаже који на гротескнији начин могу описати личност човека какав је, у међувремену, постао овај несретни лезилебовић са маргине живота.
…Не, ништа га не може представити јавности у накараднијем светлу него што, он, сам то чини својом незрелом личношћу и „монтажним образовањем“ купљеним на бувљој пијаци.
Његова инфантилност је карикатуралних размера, његова „мудрост“ изазива подсмех – забринутост за народ, коју тако патетички испољава, вређа разум сваког мислећег човека. Он, једноставно, својом појавом празнине дубоко вређа елементарни људски понос сваког људског бића које држи до себе.
Политички кредибилитет овог, пропалог, „политикантског магоида“ из Бајчетине са седиштем у мозгу наше изманипулисане свести до те мере је искомпромитован да ми није јасно како човек са толиком хипотеком срамоте у души још није умро од стида?!
Намерно сам за илустрацију овог текста изабрао ову дегутантну фотомонтажу, која се као нека врста морбидног ријалитија провлачи кроз наше депресивне животе.
Али, баш ова фотомонтажа и баш овај, морбидни, призор на најбољи начин говоре о лику и делу поменуте сподобе о којој је овде реч.
Томислав Николић, са својом свитом политичких истомишљеника, претворио је све наше животе у исту такву „фотомонтажу“. А ви који ово читате, будите реални и признајте себи шта је већа увреда – то што је он на овој фотомонтажи представљен као безнадежни идиот; или је ипак страшније то што је тај „јахач апокалипсе“ читаву државу претворио у примитивни ријалити, да би довека јахао на суманутој власти?!
Ја верујем у Бога, али истовремено тврдим да није баш све у Његовим рукама!
…Много више је у нашим, него што и сами мислимо. Питање је, само, јесмо ли још људи или зомбији који следе свој обећани пут смрти?!
Не знам за друге, али хвала на питању – ја сам још жив, слава драгом Богу!!!
Између добра и зла, љубави и мржње, памети и глупости, вере у живот и сумње у њега, као и свих других антагонизама што чине сценографију нашег живота – велики је и дубоки јаз!
Управо тај „имагинарни међупростор празнине“, унутар нашег постојања, представља огољену арену у којој ратују наше душе и наша материјална тела у славу смисла и бесмисла, живота и смрти, Бога и ђавола. А, у таквом односу космичког постојања непријатељ нужно постоји.
…И свако је од нас актер у тој борби, питање је само коме смо завештали себе – ништавности и безличју или вечности, личном интересу или части, срцу или „гузици“!
Да!
…Непријатељ увек постоји и он нас стално подсећа на то. И што му више окрећемо леђа, он је силнији и бездушнији, крволочнији и бројнији.
…Што га више игноришемо – мање ће нас бити! И све, тако, док нас не обрише с лица постојања – док нас не затре!
Непријатељ, напросто, мора да се примети! Мора да се региструје и акцептира! Морамо привести к свести његову злу намеру да нам убије живот и обрише свест о томе да смо Божија деца, а не пуки ђавољи број у ритама сатанске служинчади.
Морамо, коначно, схватити да је спас у нашим рукама а не у вољи оних који туђој вољи служе, бестидно нас лажући како штите наше интересе. Ја још нисам срео човека који сања о томе да робује другом људском бићу, нити оног ко би своју слободу доживео као неподношљиви терет којег не може поднети.
…А наши предатори, свих фела, од којих су најгори наши домаћи политички гнусоиди, управо нас све време убеђују у супротно. Упорно нам намећу своју луђачку матру да нисмо способни мислити о себи, и да нам је Господ баш њих послао како би нас спасио од властитог безумља којег смо сами себи скројили.
Ова застрашујућа агенда само једно име има, и зове се „осатањење божијег света“!
…Још само луд човек може да верује у мантру лажи како су сви људи браћа!
И, не само то што свако од нас има свог судбинског непријатеља, већ морамо знати да наши непријатељи нису одређени само пуким бројем. Човеков свет је саздан од превише противречности да би свако од нас мирне душе у њему таворио.
Сви смо ми окружени читавом менажеријом злине око себе и својих државних граница. Али, парадоксално – највећа претња не долази од њих, од тог претећег „спољног фактора“! Не долази, директно, од туђина и свих наших „католичких турчина“ – већ од издаје, српске, којој плаћамо данак у крви већ цео задњи век.
(Кажем- „цео задњи век“, јер ми дуже готово да и не пемтимо! А када бих узео у обзир читаву нашу историју – вероватно не би издржао, морао бих да пресвиснем!)
Ево, и министар спољних послова Србије, Ивица Дачић, који је читаву своју политичку биографију заложио у аманет за историју „антисрпског политичког бешчашча“, отворено пљује на оне који су га политички окотили: „…Одбијање сарадње са НАТО алијансом је издаја националних интереса!“ – каже он, а да му при том ни на крај памети не пада да се убије од срамоте и стида.
…О чему то говори овај задригли црв у „шлафроку“?
…Јаооо, пардон, извињавам се свим читалачким ботовима и свим другим душебрижницима моје писане речи!
Опростите што сам себи, овако никаквим у вашим очима, дао за право да увредим симбол ваше болесне сујете! Ја разумем да је ваш нагон за егзистенцијалним самоодржањем у најужој симбиози са овим, неморалним, утварама српског политичког живота као што су Дачић, „Кучић“, „Врапчић“ „Сврачић“ и њима слични, али заиста немам намеру да себи било шта замерам због било каквог покушаја да будем бар мало, па макар и рогобатно циничан!
Жао ми је што нисам на „вишем“ духовном нивоу, али једноставно лакше ми је проживети дан кад на увреду одговорим увредом – па, макар то било и у равни празне реторике!
Шта да радим, такав сам – ја се увредом и псовком браним од сваког зла које на наш живот режи. То, можда, није паметно и није баш, нешто, интелигентно – али, јесте делотворно! Тако се браним да не сиђем с ума, у ово безумно време, безумних људи, гњида и фуњара!!!
Замислимо, само, да су наши дедови и прадедови, наше чукундеде и аскурђели на провокације и отворено непријатељство својих непријатеља и домаћих издајника реаговали тако кукавички и дрипачки као што се ми данас повлачимо пред сваким говном које нас опљуне – па Срби би већ одавно били сатрти и затрти!
Замислите да је српски народ кроз историју водио овако накарадан конгломерат нељуди и безљуди какав нас води у последњем веку, па од Србије не би преостао ни „београдски пашалук“!
Замислите шта ће да се догоди са Србима ако на власти у следећем мандату остану Александар Вучић и Томислав Николић са својом издајничком, вазалном, кликом која не избија из англосаксонске гузице бранећи стране интаресе на штету сваког још и нерођеног Србина?!
Замислите до каквог ћемо страхотног одговора доћи ако употребимо свој чеони режањ за размишљање и у помоћ призовемо математику, као егзактну научну област, која не кокетира са празним речима већ искључиво функционише на основи елементарне логике и прецизних бројева!
…Добићемо недвосмислен и јасан одговор на питање „колико нам је још остало времена до нашег, коначног, нестанка са мапе света европских народа и Србије као државе, уколико Србију и даље наставе да воде ови ликови чији су им саветници Тони Блер, Строс Кан, Франко Фратини, Алфред Гузенбауер и да не набрајам даље, јер бих могао да повраћам током писања овог текста.
Они који не знају о како мрачним именима се овде ради, нека уђу на интернет и зачепркају мало по њиховим биографијама. Без обзира волео неко Вучића или га презирао, да ли је неко његов софтверски бот (читај – корисни идиот), или је искрени и незлонамерни критичар – сви ћемо доћи до истог закључка – Вучићеви саветници, ма колико му били „пријатељи“ не могу све и да хоће радити у интересу српског народа и наше државе, већ самим тим што раде искључиво за свој интерес.
Ми и они, једноставно, нисмо на истој страни глобуса чак ни онда кад за истим столом једемо!
…Господо, побогу, па збројите најзад 2 + 2 !
Истина је да живимо у застрашујућем матриксу лажи, али још увек нам нису ишчупали мозак и срце које у нама куца људском добротом а не зверињим нагоном!
…И, што реће наш блаженопочивши патријарх Павле – а, тако је мало од нас тражио: „Будимо, људи!“
Франкфурт; 22. фебруар. 2016. на Оданије Сретења
Преузето са сајта Исток Православни
http://istokpravoslavni.org/?p=26021
