11. марта навршило се 19 година од убиства српских дјевојчица Милице Лаловић и Наташе Учур у сарајевском насељу Грбавица, а за тај злочин још нико није одговарао.
Председник Републике Српске тврди да новац за финансирање протеста не долази директно у Сарајево, већ се пласира преко канцеларије Фонда из Београда, па се тако стиче утисак да Србија подржава демонстрације
На Градском тргу у Бијељини данас су истовремено одржана два протеста - стотинак младих с једне стране узвикивали су „Лопови!“, а насупрот њих група окићена српским заставама скандирала је „Не протестима у Републици Српској“, пренела је Радио-телевизија Републике Српске.
Милан Перић борац прве категорије Војске Републике Српске заборављен од свих. Живим у биједи и немам ни за лијекове, ал’ заборав ме највише боли! - каже Милан.
Ко стоји иза „Босанског пролећа“? Исти они као и иза египатског, украјинског, туниског, сиријског... Организатор немира у Федерацији БиХ захтева враћање ратног Устава БиХ из 1993, унитаризацију земље, укидање Републике Српске, а српски народ оптужује за геноцид!
Године 1992. и 1993. биле су нарочито тешке за херцеговачке Србе. У лето 1992. српска војска, у оквиру армије СР Југославије, повукла се из Херцеговине по наређењу Слободана Милошевића, а под великим притиском међународне заједнице.
Руски добровољци појавили су се у Србији на самом почетку сукоба – 1991. године, док су организовани одреди почели да се појављују у зонама сукоба отприлике од јесени 1992. године.
Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица РС интензивираће истраживање ратних дешавања у сребреничкој регији, западнокрајишким општинама, Сарајеву, али и у Зеници, Какњу и Завидовићима како би се стало у крај манипулацијама бројем жртава, али и убрзало процесуирање ратних злочина и тражење несталих.
Неформална група грађана из Новог Града покренула је иницијативу да се једна од улица у овом граду назове по Српској добровољачкој гарди Жељка Ражнатовића Аркана!
Шта уче муслиманска а шта српска деца у федерацији БиХ, и зашто Република Српска ћути. Ђукић: Упорно уче да су Срби геноцидан народ. Латиновић: Припрема терена за политичке акције.
Реч је о групи од 15 бивших високих државних, полицијских и војних функционера Републике Српске, а акција се спроводи по налогу Тужилаштва за ратне злочине Републике Србије
У Србији је у току тајна полицијска акција провере идентитета и адреса становања особа које имају двојна држављанства, Србије и БиХ, а које тужилаштво Босне и Хецеговине терети за ратне злочине.
Реч је о групи од 15 бивших високих државних, полицијских и војних функционера Републике Српске, а акција се спроводи по налогу Тужилаштва за ратне злочине Републике Србије.
Да подсетимо, 31. јануара ове године, у Бриселу је потписан споразум између два тужилаштва, којим се обавезују на испуњавање међусобних захтева.
О овој акцији за сада извештава само Радио телевизија Републике Српске док је медијима у Београду забрањено да извештавају о овоме!
Тужилаштво за ратне злочине БиХ тражи од Србије да ухапси Рајка Кушића, Јована Тинтора Јоју, Милорада Пелемиша, Миленка Каришика, Ратка Аџића, Драгомира Пећанца и Радомира Фуртулу за које сматра да су приоритети за изручење на листи оптужених за ратне злочине.
Између осталог потернице су расписане за командирима Специјалне бригаде МУП РС Недељком Милидраговићем Недом са Сокоца који наводно живи у Београду, Алексом Голијанином из Горажда који живи у Сремској Каменици, Ратко Аџић први човек Ратног председништва Илијаша, касније ратни министар МУП РС, који живи у Београду, илијашки полицајац Маринко Видовић, који живи у Шапцу, Василије Видовић Васке, који живи у Земуну.
На овом списку помиње се и добровољац Мићо Четник, који живи у Сомбору, а тужилаштво БиХ га идентификовало као Мићо Сијековић.
На листи се налазио и Бранко Влачо наводни управник логора „Бункер“ у Вогошћи кога је 29.августа 2011. године ухапсила црногорска полиција на граничном прелазу Добраково, после чега је изручен Сарајеву, затим Миле Стојановић, Миленко Каришик први командант Специјалне јединице МУП-а Републике Српске који живи у Новом Саду, Миленко Живановић, командант Дринског корпуса Војске Републике Српске, који као пензионер ВојскеЈугославије живи у Ваљеву, Мирко Тодоровиц Банана из Братунца, који је побегао у Србију пошто је пред Судом БиХ осуден на 13 година затвора.
Листи се придружио и Војин Вучковић Жуцо комадант јединице „Жуте осе“, бивши начелник станице полиције у Вишеграду Ристо Перишић који се према наводима потернице крије на Златибору, ту су имена које тужилаштво спомиње за ратне злочине у Калиновику, Бошко Говедарица који живи у Сремској Митровици, Грујо Лаловић и Далибор Крстовић Дадо. Лаловић се наводно крије у Новом Саду, а пословно је везан и за Бијељину.
Бране Петковић , командант српских јединица у Горажду, који живи у Крагујевцу, Душко Корњача који ради као продавац у Новом Саду где живи са породицом, а у јавност је доспео после анонимног писма где је аутор навео адресу, број телефона, а то објављено у босанским медијима.
Списку су се придружили Предраг Јованчић Пеђа, командант јединице „Бијели андели“ с Грбавице, који живи и ради у Београду, затим Драгомир Пећанац и Радомир Фуртула, командант Вишеградске бригаде Војске РС који живе у Београду.
Међународни кругови планирају да поново актуелизују план регионалнизације БиХ из 2003. године, познатији као Пројект ЕУ за регионални економски развитак (ЕУРЕД), чији је крајњи циљ укидање Републике Српске, пише дневник "Прес" у издању за РС.
Олег Валецки, Рус, припадник Војске Републике Српске у Одбрамбено-отаџбинском рату је изјавио: „Руски добровољци су ојачали српску војску не само бројно, већ и психолошки, давали су Србима велику моралну подршку и зато је непријатељска пропаганда настављала да тврди да у борбеним дејствима учествују хиљаде „руских плаћеника“. Број добровољаца за све време рата није премашио 600-700 људи“.
Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да Српска православна црква има веома значајну улогу у српском народу и изразио задовољство што ће с новим епископом зворничко-тузланским Хризостомом наставити сарадњу.
Република Српска је нападнута. СР Немачка и САД нису у прилици да овај рат спроведу на начин на који су могли 1992. или 1995. године, али објективно рат какав прижељкују у Сирији и Ирану, а сутра у Руској Федерацији и НР Кини, није им овде ни потребан.
Вероватно врло мало или никако, становништво у РС није упознато да ће се на Јахорини полако али сигурно појавити НАТО радар и пратећа инфраструктура којa би билa у склопу НАТО-вог ракетног штита на Балкану.
Обелодањивање постојања списка неподобних Бошњака из Сребренице, који су махом побијени од својих сународника током пробоја ка Тузли, јула 1995. године, умногоме је усталасало јавност бивше Југославије.